Bolja je stvarnost od snova, ili poliartistički patern

Bolja je stvarnost od snova, ili poliartistički patern
Na svetski meteorološki dan Poliartisti su ponovo ušli u kuću Rajhlovih. Rešeni da uhvate vreme, a, mislim, i da traju kroz vreme. I uneli boju zemlje, vode, vazduha, vatre.
Artistička ljubav, peti element, zajednička je vrednost dela, ovih petoro umetnika: Nenada Ražnatovića, Zite Šuhajda, Mirjane Šormaz Mitrić, Željka Garića i Srđana Milodanovića.
Druga istost, koja, verujem, proizilazi iz osnovnog, prosvetiteljskog zanata, a iz neprestane potrebe traganja za novim jeste urbano. Ovo je netipična, neklasična umetnost koja iz svakodnevnog, ponekad odbačenog ili već viđenog, selekcijom, reorganizacijom, novom formom, prezentacijom, stvara umetničko, uglavnom bez transparentnog naslova, ostavljajući posmatraču da je on sam protumači ili joj se doda, i tako postane deo nje.
Srđan Milodanović, inače idejni predvodnik, ovog poliartističkog susreta, najbliži je ovom malopređašnjem određenju. Njegovi asamblaži, trodimenzionalne kompozicije, sačinjene od otpadnog materijala, neočekivano dograđenih na osnovni slikarski element, platno, kazuju: Gledaj, ovo je život. Sve može biti život.
Željko Garić, pitajući Leonarda (toliko ga već poznajemo, da ga sve možemo pitati), izgovara: Virtuvijev čoveče, nisi mera onome što te pogađa.
Digitalni kolaži, tapeti, rađeni digitalnom štampom, Mirjane Šormaz Mitrić, poručuju: Vaše noćne more a i dnevne radosti možete ostvariti na kućnim tapetima. Jakotapeta, rekli bi Česi, misleći na displej tehničkog pomagala zvanog mobilni telefon.
Zita Šuhajda, Beketovski, dakako, kao bestrajno dug monolog ili neprestano ponavljan dijalog, tako kao život, višeslojno, teku boje na njenim platnima, sa prstohvatom neočekivanog začina, ovaj put u boji praha crnog bibera. Homeopatski poručuje: Gaseći plamen, probudićeš vatru, ako još život tinja.
Nenad Ražnatović, sažima sve boje građe vatre, vode, vazduha i zemlje, naizgled mirno stvarajući kombinovanom tehnikom diptihe i triptih: U slavu Goje. Pitaće: Da li snaga bika leži u nemoći toreadora, ili u zajedničkoj igri neodustajanja od života? A odgovoriće: Život je hir, hir, hir ili strast, a čovek u njemu i lovac i ulovljen.
Umetnost poliartista je, kao što već rekoh, poližanrovska, iznedrena politehnikama u pluralitetu vizuelnog izražavanja. Poliartistička.
Rekli su, ili sam se sama dosetila, da je umetničko delo staro onoliko koliko puta prođemo pored nega. Valjda je to zato, što je oko varljiv zid za sabiranje slika, a i samo stvara mozaik u kom duša uživa. Hvala vam što ste tu. Krišom ću vas posmatrati, da vidim koliko ste puta prošli pored koje od slika koju bih rado stavila na zid ispred kog se budim.
Uživajte. Nadenite naslove Srđanovim kompozicijama dok budete tonuli u nedogled zakovani za tačku boje sjaja bisera još neizronulog iz utrobe majke školjke. Ili se, jednostavno dodajte nekom asamblažu. Tako ćete postati nova slika, a kad vas budu sutra pitali, šta ste sinoć radili u kući Rajhlovih, slobodno recite – asamblažirali. I to se ponekad može. I nazdravljati snazi bikova sa Nenadom u čast Goje, birati tapete sa Mirjanom za imaginarne devojačke sobe, praviti selfi uz Željkovu zmajicu, verujući da sve je o.k, ili dodavati začine novim slojevima Zitinog polislojnog platna. Samo napred. Sve se vraća. I mi prizorima i događajima. Obnovili smo se beskrajno mnogo puta kao i sve sa nama.
Hvala vam što ste ovde. I sad. Poliartistički pozdrav. Do narednog susreta.
(Izgovorila Snježana Rončević, na otvaranju izložbe „Poliartisti”, 23. marta ove godine, u subotičkoj Savremenoj galeriji)
Autori dela čije fotografije donosimo uz tekst su: 1–Srđan Milodanović; 2–Mirjana Šormaz Mitrić; 3–Željko Garić; 4–Zita Šuhajda; 5–Nenad Ražnatović