Iz ugla nemačke zajednice u Vojvodini Subotica je šampion tolerancije

Iz ugla nemačke zajednice u Vojvodini Subotica je šampion tolerancije

Kada se pripadnici nemačke nacionalne zajednice iz Subotice predstave na nekom skupu ili manifestaciji unutar Republike Srbije, prva reakcija pripadnika te zajednice koji ne žive u Subotici gotovo je uvek konstatacija da je lako onima u Subotici, jer su tamo ljudi tolerantniji nego u drugim sredinama u Srbiji.

Rudolf Weiss (Cultura) Ova slika o Subotici unutar nemačke zajednice nije novijeg datuma. Slika Subotice kao tolerantne sredine prema pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica je unutar nemačke zajednice stvorena još između dva svetska rata.

Nemačko civilno stanovništvo je u Srbiji nakon završetka Drugog svetskog rata, od 1945. do 1948. godine, zatvarano u logore. Nakon prisilnog rada od tri godine po raspuštanju logora, dobili su pravo da se nasele na teritoriji AP Vojvodine i to isključivo u neko mesto koje nije mesto iz kog su logorisani, jer je povratak u rodno mesto njima bio zabranjen. Tada su mnogi su za novo mesto življenja izabrali upravo grad Suboticu. Subotica je bila magnet za Nemce zbog svog imidža višenacionalne i tolerantne sredine. To naseljavanje preživelih Nemaca u Suboticu nakon Drugog svetskog rata dovelo je do toga da je Subotica krajem dvadesetog veka i pre svega početkom dvadesetprvog veka postala duhovni centar nemačke zajednice u Srbiji.

Danas, na kraju 2013. godine, Subotica je još uvek za Nemce sredina koja najviše pruža nemačkoj zajednici. Jedino u Subotici postoji bilingvalno zabavište "Palčica", gde deca od svoje treće godine na više časova nedeljno mogu da uče nemački jezik. Čak i u drugim objektima predškolske ustanove "Naša radost" neke grupe dece uče nemački jezik. Nakon završetka obdaništa, svoj zainteresovanoj deci pruža se mogućnost da pohađaju bilingvalne srpsko-nemačke ili mađarsko-nemačke razrede u Osnovnoj školi "10. oktobar". Takođe, u Osnovnoj školi "Sečenji Ištvan" deca od prvog razreda mogu da uče nemački jezik uz pomoć najsavremenijih nastavnih sredstava, kao što je moderna interkativna tabla koju je školi donirala ambasada Nemačke u Srbiji. U srednjoškolskim pak ustanovama, nemački je kao strani jezik prisutan u svim školama. Postoji i gimnazija za talentovane učenike "Deže Kostolanji" gde se na grupi za nemački jezik taj jezik uči svakodnevno i na intenzivnom nivou. U Subotici je moguće i položiti ispit za nemački jezik i dobiti OSD - austrijsku jezičku diplomu koja je sertifikovana od zvaničnih institucija Austrije. Gradska biblioteka Subotica, opet,  ima fond knjiga na nemačkom jeziku od više hiljada naslova.

U Subotici je sedište organizacije nemačke nacionalne manjine u Srbiji pod imenom Nemački narodni savez. Ovoj organizaciji je vlada Savezne Republike Nemačke 2004. godine kupila kuću od 300 kvadrata koja je renovirana i opremljena, predata u vlasništvo spomenutoj organizaciji. Od tada je to Kulturni centar Nemaca u Vojvodini. Taj centar ima biblioteku sa 4000 štampanih i 3500 digitalnih naslova na nemačkom jeziku. U sedištu Nemačkog narodnog saveza su godinama održavani besplatni kursevi nemačkog jezika za sve zainteresovane sugrađane. Ta tradicija će se nastaviti i u sledećoj godini. Članovi i simpatizeri Nemačkog narodnog saveza svakog petka pripremaju i polučasovnu emisiju na nemačkom jeziku na talasima Radio Subotice. Ova emisija je prva i jedina radio emisija na nemačkom jeziku na teritoriji bivše Jugoslavije koju uređuju pripadnici nemačke manjinske zajednice.

Postoje i spomen-biste velikanima nemačke nauke i kulture na javnim površinama u gradu, što je takođe jedinstvno, ne samo u Srbiji već i na celom južnoslovenskom prostoru. Ispred Zavoda za javno zdravlje stoji bista nemačkog naučnika Roberta Koha, a ispred luteranske crkve u širem centru grada je bista Martina Lutera, tvorca nemačkog književnog jezika koji je prvi preveo Bibliju na nemački jezik u 16.veku. U Subotici postoji Gutenbergova ulica. Nemac Gutenberg je u milenijumskoj anketi među novinarima i naučnicima 2000. godine u svetu proglašen pronalazačem milenijuma, a štampana knjiga pronalaskom koji je obeležio drugi milenijum.

Sve ovi podaci čine da se u svesti Nemaca u Srbiji a i van nje Subotica doživljava kao šampion tolerancije i multikulturalizma. Dokaz da i u inostranstvu na Suboticu tako gledaju je i održan Kongres nemačkih manjinskih organizacija iz 10 zemalja centralne i jugoistočne Evrope upravo u Subotici, 2011. godine. Domaćin tom skupu je bio spomenuti Nemački narodni savez sa sedištem u Subotici. Nemci iz 10 zemalja su došli da daju podršku i priznanje sredini koja je toliko pružila nemačkoj zajednici.

Kod funkcionisanja svih spomenutih obrazovnih i kulturnih institucija ključno je to što one prosperiraju i razvijaju se zahvaljujući razumevanju i podršci sugrađana raznih nacionalnosti. Nemačka zajednica u Subotici, kojoj je nemački jezik osnov identiteta i kulture, mala je da bi mogla popuniti decom sve spomenute obrazovne intitucije. Međutim, to i nije problem, jer Subotičani drugih nacionalnosti svake godine traže mesto više za upis u ta odeljenja. Ona važe za neku vrstu elitnih odeljenja i za mnoge je njihovo pohađanje stvar prestiža i dobro osmišljenje strategije za budućnost dece. Naravno, u tome pomaže i činjenica da su nemačke i austrijske investicije u Subotici prisutne mnogo više nego u drugim gradovima iste veličine u Vojvodini. U industrijskom parku u delu grada koji se zove Mali Bajmok ispred više hala vijori se zastava SR Nemačke.

Strateško opredeljenje Nemaca u Subotici da svoj opstanak vide isključivo u tesnoj saradnji sa drugim zajednicama omogućio je veoma plodnu saradnju sa mnogima. Pružena ruka Nemaca je prihvaćena i u prilog tome govori i činjenica da su u sedištu Nemačkog narodnog saveza sebe predstavile i druge zajednice putem promocija napisanih knjiga i snimljenih filmova. Nemci u Subotici ne žive pored drugih, već sa drugima. To potvrđuje da je upoznavanje drugih kao i otvorenost ka drugima od presudne važnosti da se razgrade eventuelni negativni stereotipi o Nemcima zbog tragičnih dešavanja u toku zajedničke istorije naroda koji ovde žive. Nemci u Subotici su uradili i jedan istorijski korak ka prevladavanju tragične prošlosti: 2008. godine su u sedištu Nemačkog narodnog saveza zajedno sa svojim prijateljima iz prvoosnovane (1989) nevladine organizacije Jevreja u Srbiji, "Šalom Tora" iz Pančeva, osnovali "Forum za dijalog Jevreja i Nemaca u Srbiji". Tom činu su prisustvovali i tadašnji gradonačelnik Subotice sa čelnim ljudima grada. Tim gestom su i Jevreji, i Nemci i gradski čelnici pokazali da su se visoko uzdigli iznad teorijske ravni o multikulturalizmu i toleranciji. Sa nivoa teorijsko-akademske rasprave to pitanje su oživeli na najbolji mogući način pokrenuvši u praksi istorijski dijalog ova dva naroda na ovim prostorima. I ovaj događaj koji se desio baš u Subotici potkrepljuje tvrdnju da je Subotica bila i ostala šampion tolerancije na ovim prostorima.

Postignuti nivo tolerancije se na podrazumeva i treba ga čuvati, negovati i dalje razvijati. Ispadi pojedinih ekstremnih grupa i njihovo aktivno prisustvo na internetu i tribinama gde svojim šovinističkim komentarima, predavanjima  i tekstovima truju pre svega mlade posetioce, treba da je upozorenje za sve da se ništa apriori ne podrazumeva. Ukoliko se oni koji se zalažu za toleranciju i multikulturalnost uspavaju i dozvole da se desi neki "vakuum" u međusobnoj saradnji zajednica, u njihov prostor se odmah ubacuju ekstremisti koji pokušavaju da zavade, podele i radikalizuju pre svega mlade za svoje šovinističke i profašističke ideje. Nada da će oni, koji truju klimu tolerancije i otvoreno se zalažu za ideje koje multikulturalizam označavaju kao opasnost, biti sprečeni u toj raboti od nadležnih državnih organa, pruža strateško opredeljenje da Srbija postane član EU. A kao član EU, ova država će biti obavezna da ekstremne pojedince i organizacije oduva sa javne scene.

Subotica  - eine multikulturelle und  tolerante Stadt

In den Reihen der deutschen Minderheit in Serbien genießt  Subotica den Ruf einer       multikulturellen und toleranten Stadt.

Dieses Image basiert  auf dem harmonischen Zusammenleben von 26 Nationen in der Stadt. Multikulturalität kennzeichnet Subotica bereits seit langem als tolerante  Stadt, in der sich die Angehörige der deutschen Minderheit wohl fühlen. Sie finden in Subotica alle Einrichtungen des täglichen Lebens ihrer Gemeinschaft - vom Bildung bis zur Kultur. Deutschsprachige - bilinguale -  Kindergärten , Schulen  und ein Kulturzentrum der Deutschen in der Woiwodina - stehen den Eltern und ihren Kindern zur Verfügung.
Subotica ist in Serbien ein positives Beispiel für Toleranz auf dem Fundament europäischer Werte.