Književnost na međunarodnom jeziku - stvarnost ili utopija? (3)

Književnost na međunarodnom jeziku - stvarnost ili utopija? (3)
Pravo umeće savremenih esperantskih pisaca (Endre Tot, Đorđo Silfer, Rejna de Jong, Ištvan Nemere, Georgo Kamačo, Trevor Stil i mnogi drugi) iskazalo se u nekim elementima zakasnele postmoderne: razbijanje fabule, kreiranje metapriče kada je o prozi reč, itd.
Zlatoje Martinov (Cultura) U poeziji, koliko se može sagledati, dolazi do sličnih promena ne samo u temi već i u formi. Vrlo je interesantna upotreba neleksičkih sredstava kojima se želi naglasiti poetički rukopis pesnika (to su vizuelna neleksička sredstva poput cezure, velikih razmaka između pojednih leksema, beline u tekstu, upotreba nekoliko različlitih vrsta grafema…). Kako god imenovali ove različite pravce čiji smo danas svedoci – a esperantska nauka o književnosti to svakako treba što pre da učini – jasno je da je esperantska književnost postala žanrovski razuđenija nego ikada ranije.
Kada je reč o esperantskoj prevodnoj literaturi treba istaći da je ona takođe veoma razuđena jer su esperantisti iz celoga sveta koristili svaku mogućnost da preko međunarodnog jezika predstave svoju nacionalnu književnost svetu. Esperanto je tako zahvaljujući prevođenju postao svojevrsni most (pontolingvo) između književnosti celoga sveta. Osim Biblije, Kurana i Tore, verskih knjiga tri najznačajnije svetske religije, objavljena su i sva velika dela svetske književnosti. Prevođenjem se želelo ne samo predstaviti sopstvena naciponalna književnost, već i dokazati mogućnost međunarodnog jezika da izrazi sve ono što mogu i nacionalni jezici. Bilo je poznatih esperantskih poslenika koji su čak smatrali da esperantu nije potrebna izvorna književnost, da je dovoljno da se na taj jezik prevode dela nacionalnih književnosti pa da on pokaže svoje lingvističke i litrerarne mogućnosti.* Računa se da je na esperantu objavljeno oko 30.000 dela što originalne, što prevodne književnosti. Tu valja ubrojiti i stručna i naučna dela.
Kakav je horizont očekivanja savremenog korisnika esperantske književnosti – esperantskog čitaoca?
Čini se da je postao začuđujuće blizak htenjima i estetici upravo ovih, mlađih i smeljiih, od tradicionalista često napadanih autora. To se objašnjava sve većom urbanizacijom, tehnološkim unapređenjima, globalizacijom ideja, socijalizacijom kulture uopšte. Već sama činjenica da su pored sopstvene kulture iz koje je esperantska književnost ponikla, pozitivni uticaji svetske književnosti umnogome odredili razvojni kurs književnosti na međunarodnom jeziku esperantu, nagoveštava da u XXI vek ulazimo sa uverenjem da će se ova književnost i dalje nesmetano razvijati, čime će obezbediti dalju nesmetanu evoluciju esperanta kao jezika, ali i postajati zrelija, estetički bliža drugim književnostima. Ona će takođe vrlo brzo postati ravnopravni deo te svetske književnosti.
Nakon svega napred rečenog jasno je da je dilema o tome da li je književnost na esperantu stvarnost ili utopija, zapravo lažna. Ona je piscu ovoga rada poslužila za davanje naslova samo kao retoričkog pitanja, jer su brojna dela izvorne i prevodne književnosti na međunarodnom jeziku očigledni dokaz da ona postoji i razvija se baš kao i nacionalne književnosti.
a) Književnost na međunarodnom jeziku esperantu u Srbiji
Jedan od prvih esperantskih književnika kod Srba bio je Stevan Živanović (1900-1938) koji je početkom dvadesetih godina napisao roman Sonorilo de Bled (Bledsko zvono). U tadašnjoj Jugoslaviji, tačnije u Slavonskom brodu, izlazio je sve do početka Drugog svetskog rata u esperantskom svetu vrlo cenjeni esperantski književni časopis La suda stelo. (Južna zvezda).
Tek sredinom pedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući jednoj marljivoj generaciji esperantista, obnavlja se književni život srpskih esperantista. Prevedeni su na esperanto neki od naših poznatih pisaca (Nušić, Andrić, Kočić, Ćopić) u okviru jedne skromne edicije Saveza esperantista Srbije. Posebna pažnja posvećivana je tom prilikom i u istoj ediciji i originalnom književnom stvaranju na esperantu. U to vreme obnovljen je i časopis La suda stelo (Južna zvezda) u kome su srpski esperantisti objavljivali svoje književne radove. Iz tog perioda treba istaći sledeća književna imena: Margareta Greta Štol koja je pisala poeziju i prevodila, Vesna Skaljer Race (poezija i prevođenje), Nedeljka Subotić (poezija, prevođenje) Tibor Sekelj (putopisi, priče, pesme), Svetislav Petrović (preveo na esperanto Njegošev Gorski vijenac), Petar Stefanović, Božidar Trudić, Srđ Aranđelović (autor najopsežnije antologije srpske poezije od 13 do 20 veka, prevedene na esperanto), Branko Radaković, Milivoje Pavlović, Branko Rajšić, Antonije Sekelj, Agnesa Eremija, Pribislav Marinković i drugi. Nešto mlađi i danas aktivni su Boriša Milićević, vrsni prevodilac i pisac udžbenika, Miodrag Mića Stojanović, Gvozden Sredić, Dimitrije Disa Janičić, Živko Ivanović, Tereza Kapista koja piše putopise i prevodi, Adem Jakupović, Senka Tomić i drugi.
Sedamdesetih godina javlja se u beogradskom esperantskom krugu i grupa studenata koji će ubrzo postati ne samo dobri esperantisti već i pisci i prevodioci: To su Radojica Petrović, Zlatoje Martinov, Jovan Zarković, Radoslav Gajić, Miroslav Andrić i drugi.
b) Prevedena dela srpske književnosti na međunarodni jezik Esperanto*
Treba napomenuti da je na esperanto prevedeno 25 knjiga srpske književnosti. U periodici taj broj je naravno veći, ali tu je reč o pojedinim pesmama, kraćim ili dužim pričama. Navešću zato samo posebna izdanja jer ona uspešnijei i celovitije mogu da reprezentuju srpsku književnost međunarodnom čitaocu:
- Branislav Nušić , Analfabeta i dugme (1955) preveo Božidar Trudić
- Branislav Nušić, Sumnjivo lice (1956), preveo Antonije Sekelj
- R. Domanović, F. Milčinski, B. Ćopić, Tri satire (Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, preveo Petar Stefanović, Doživljaji Nikoletine Bursaća, preveo Petar Stefanović, Obračun s Bogom, preveo Drago Kralj, 1957)
- Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac, preveo Svetislav Petrović (1970)
- Ivo Andrić, San i java pod grabićem – zbirka priča, preveli Rože Imber i Zlatko Tišljar (1972)
- Ivo Andrić, Lica, priče, preveo Rože Imber (1981)
- Ivo Andrić, Žeđ, preveo Zlatko Tišljar
- Petar Kočić, Jazavac pred sudom, preveo Nedeljko Korasić (1973)
- Branko Ćopić, Priče partizanke preveo Branko Miljko (1987)
- Kosta Kuzman, Ptice i sitnice, (pesme) preveo Boriša Milićević (1987)
- David Albahari, Fras u šupi, preveo Zlatoje Martinov (1990)
- Desanka Maksimović, Ozon zavičaja, preveo Zlatoje Martinov (1991)
- Tibor Sekelj, Temudžion, Dečak stepe, prevela Terezija Kapista (1993)
- Branimir Šćepanović, Usta puna zemlje, preveo Antonije Sekelj (1994)
- Filip David, San o ljubavi i smrti (roman), prevela Agnesa Eremija (2009)
- Milovan Stanković, O čemu sanja cveće, pesme, preveo Zlatoje Martinov (2010)
c) Antologije prevedene na esperanto
Na esperanto je sa srpskog prevedeno i sedam antologija:
- Priče iz NOB-a jugoslovenskih naroda, uredio i na esperanto preveo Antonije Sekelj (1956)
- Pesme ljubavi i rodoljublja, izabrao i preveo na esperanto Boriša Milićević (1965)
- Lirska pesmarica Vojvodine, izabrao i preveo na esperanto Boriša MIlićević (1983)
- Zlatni venac Struških večeri poezije, na esperanto preveo Boriša Milićević (1989)
- Nadam se ljubavi – iz poezije nesvrstanih zemalja. Srbija je zastupljena poemom Desanke Maksimović Krvava bajka, u prevodu na esperanto Boriše Milićevića (1989)
- Antologija srpske usmene književnosti, urednik Živko Ivanović, grupa prevodioca (1992)
- Antologija srpske poezije za decu (izbor i prevod na esperanto Zlatoje Martinov, 1996)
- Antologija srpske poezije 1200-2000 (izbor Srđ Aranđelović, prevela na esperanto grupa prevodilaca) 1998.
                                                                                                                                       (Kraj)
* Takav je na primer bio stav Kazimira Bejna (Kazimirz Bein), Poljaka, najznačajnijeg esperantskog prevodioca tog vremena, poznatijeg u esperantskoj literaturi pod pseudonimom KABE
* Zlatoje Martinov, Bibliografija književnih dela jugoslovenskih pisaca prevedenih na esperanto, Pljevlja, “MOSTOVI”, god. XXVIII, br. 148-149-150, 1997. str. 238 - 245
(Prvi nastavak: http://www.diurnarius.info/cultura/cultura01/knjizevnost-na-medunarodnom-jeziku-stvarnost-ili-utopija-1_50/; drugi nastavak: http://www.diurnarius.info/cultura/cultura01/knjizevnost-na-medunarodnom-jeziku-stvarnost-ili-utopija-2_52/)