Multikulturalizam i tolerancija u Subotici – tendencije i perspektive

Multikulturalizam i tolerancija u Subotici – tendencije i perspektive

Očigledno je da da je pred nama veoma složen problem. Umesto zaključka, možda je bolje da podsetimo na veberovski način rešavanja problema, koji je ovih poslednjih meseci, veoma aktuelan kod „novih političara“ na srpskoj političkoj sceni – potrebno je veberovski se odupreti težnji da se uzroci društvenih problema svode samo na jedan, uključujući tu i problem manjine, i da se tako rešava sve po istom receptu.

Dragan Rokvić (Cultura)Zaštita manjina gotovo je postala lajtmotiv po kom je grad Subotica poznata već duži niz godina i primer ovog grada često se uzima kao primer dobro uređenih odnosa na relaciji većina – manjina. Do ovog statusa grad nije došao ni brzo ni lako, jer iz perspektive teorije moći – konflikta (Coser), sve društvene grupe, uključujući i manjine, bivaju zaštićene u onolikoj meri u kojoj uspevaju da se konstituišu kao centri moći ili centri pritiska sa jednim jedinim ciljem – da „barem“ prežive: iz subotičkog ugla jasno je da se zaštita i emancipacija manjina retko „poklanjaju“, obično su one rezultat borbe i ostvaruju su u sukobu i suprostavljanju interesa. Kako to izgleda u svakodnevnom životu, ne treba posebno isticati, jer su poznate, na primer, okolnosti koje su dovele do pokretanja i rada mnogih pisanih i elektronskih medija koji su danas prisutni na planu informisanja manjina, i – uprkos mnogim zakonskim odredbama koje propisuju način i delokrug njihovog rada – suočeni su i dalje sa veoma teškim uslovima rada, koji uglavnom proističu iz nedovoljnog finansiranja.

Po svemu sudeći, izgleda da su politički i ekonomski momenti dva ključne tačke u međuetničkim odnosima i to će, u slučaju Subotice, po svoj prilici ostati još dugo tako. Poslednjih godina prednost se daje formiranju i učvršćivanju državnih struktura (kao i  tzv. ekonomskom razvoju) a problemi zaštite manjina, njihovih etničkih, nacionalnih i kulturnih posebnosti postaju „luksuz“ koji sebi mogu da dozvole samo bogata društva, što sa nama svakako nije slučaj. Istovremeno, svedoci smo da se sve više pojavljuju novi oblici političkih i društvenih konflikata u kojima se često jezik i pismo ispostavljaju kao neuralgične tačke koje podstiču brojne sukobe. U tom smislu oživljavaju se novi etnički fenomeni za koje smo mislili da pripadaju prošlosti, jer su bili predmet sporenja i u devetnaestom veku, u vremenima „romantičarskog buđenja nacija“. Budući da je poslednjih stotinu godina u bitnoj meri narušena demografska struktura grada, pažnju zaslužuje i ideja da se ponovo preispita izraz „manjina“ jer je, ovde, u praksi, uočena njena dvoznačnost. Sa jedne strane, jasno je da se ovaj termin koristi za one elemente kao što su „etnička grupa“, „nacionalna manjina“ umetnute u sistem, u kojem se većina stanovništva razlikuje po boji, jeziku, odeći, tradiciji, religiji i tako dalje. Sa druge strane, ovaj izraz ukazuje i na razlike u društvenoj i političkoj moći, na nejednaku raspodelu društvenih i političkih vrednosti, na podređene i nadređene uloge u društvenom sistemu odlučivanja. Većina istraživača koji se bave ovim problemom saglasna je da manjinu ne određuje samo različita boja, jezik, vera i slično, već da je neophodno da ove razlike dovedu do različite i dikriminacione raspodele moći. U slučaju Subotice jasno je da se na ovoj tački račvaju mnogi nepoznati ali i višeznačni putevi, jer ideja postaje jasnija ako se kaže da antonim manjine nije većina – nego vladajuća većina. „Vladajuća je ona grupa unutar nacionalne države čija je kultura i/ili osobenost označena kao superiorna u društvu i koja različito i neravnopravno tretira druge društvene grupe koje imaju drugačije kulture i osobenosti“ (Majer). Neka grupa može biti označena kao manjina iako su njene dimenzije mnogo veće od dimenzija vladajuće grupe. Isto tako i malobrojna grupa može postati vladajuća bez obzira na brojnu većinu.

Subotička politička i društvena praksa, u skladu sa ovim gore rečenim, otvara mogućnost da se vremenom jave i druge poteškoće i nejasnoće koje u sebi sadrže pojam moći (čitaj: vladajuće većine) ali mi u okviru ovog teksta ne možemo da ulazimo u te probleme.

Za početak dovoljno će biti da utvrdimo dva osnovna odnosa: moć ne postoji izvan neke određene strukture, organizacije, sistema. U datom sistemu analize kao podela moći jeste jednostavno analiza strukture tog sistema. Ne može se govoriti o odnosima moći ako se ne uzmu u obzir okolnosti u okviru toga sistema.

Moć se zasniva na vrednostima i resursima. Moć ima onaj ko kontroliše raspodelu resursa, koja se vrši u korist ili na štetu pojedinca. I ovde, na ovoj tački, moramo da zastanemo, da za kratko predahnemo u našem promišljanju tema multikultaralizma i tolerancije, tema koje su neraskidivo povezane sa mestom i statusom manjina u našem društvu.

Čini se da je potrebno vratiti se ponovo na sam početak – jer kada govorimo o manjinama (multikulturalizmu i toleranciji) moramo pre svega da definišemo sistem u kojem one imaju status manjina. Definisanje neke grupe kao manjine u velikoj meri zavisi od raspodele društvenih vrednosti, odnosno, od razdvajanja onogo što je poželjno od onoga što nije, važno od nevažnog.

Očigledno je da da je pred nama veoma složen problem. Umesto zaključka, možda je bolje da podsetimo na veberovski način rešavanja problema, koji je ovih poslednjih meseci, veoma aktuelan kod „novih političara“ na srpskoj političkoj sceni – potrebno je veberovski se odupreti težnji da se uzroci društvenih problema svode samo na jedan, uključujući tu i problem manjine, i da se tako rešava sve po istom receptu.

Društvene, etničke, religiozne i druge obespravljene manjine postoje u svim društvenim sistemima, na Istoku i na Zapadu, Severu ili Jugu. Poboljšanje njihovog položaja zahteva, pre svega, poimanje opštih društvenih procesa koji ih stvaraju, oblikuju, održavaju, pritiskaju – a to nije nimalo lak i jednostavan posao danas u Srbiji, danas u Subotici.

Da zaključimo: sudbina manjina, a time i perspektiva multikulturalizma i tolerancije u Subotici je otvorena, neodređena. Samo od nas zavisi kojim ćemo putem dalje.