Negotinska loza u Mađarskoj (3)

Negotinska loza u Mađarskoj (3)
Izveštaj Đule Mikloša (Miklós Gyula), državnog poverenika Ugarske za vinarstvo, sa službenog putovanja po Srbiji, 1884-te godine٭
„Kraljevska Vlada polaže veliku pažnju da novopostavljeni opštinski beležnici, koji se biraju od strane opštinskih tela na doživotnu funkciju i potvrđuju od nadležne vlasti, budu samopregorne osobe i da pored maternjeg jezika govore francuski i nemački. Pri izboru prednost imaju ona lica koja su veći deo svog školovanja završili u inostranstvu. Iz državne kase primaju mesečnu platu od 1200 franaka. Osim plate redovno mogu računati još na oko 15-20 franaka prinadležnosti.
Vinogradi su oporezovani u četiri klase. Uprkos takvoj podeli oporezivanje nije srazmerno, te se upravo radi na izradi novog, pravednijeg sistema oporezivanja.
Pri vizuelnom pregledu negotinskih vinograda sam uočio da u Bivniczama vlada velika živost mada berba još nije počela. Otvaraju se privremene kafane a i pekari su se prihvatili uređenju svojih radnji.
Sve su ovo predznaci skore berbe, kada vinogradari za vreme cele berbe borave u Bivniczama.
Sudeči po ovome ovdašnje berbe treba da liče dobroposećenim vašarima.
Na ovom mestu nemogu da ne spomenem ni to da su po stepenu zrelosti negotinski vinogradi znatno ispred onih u Kobeschiratzama.
Na teritoriji grada Negotin pojava filoksera primećena je na tri mesta, i ta su mesta ove godine u proleće tretirana sumpor-ugljenikom. Obišli smo ta mesta. Na jarkom opkopanom mestu nismo našli prisustvo filoksere. Mesto tretiranja je opkopano jarkom dubine od jednog metra, u koji je stavljen negašen kreč, te zaliven vodom i zatrpan.
Srpska kraljevska vlada je ustrajna da se na celoj teritoriji bori protiv filoksere. One i kod nas primenjivane mere da se zaražen teren obeležava zastavama i čuva pod stražom ovde se sa zadivljujućom tačnošću sprovode.
Baš kad sam bio u Radujevczu upravo je bio stigao brodom i istovaren kontingent 100 mtc sumpor-ugljenika, kupljenog od strane srpske vlade. Odatle se vršila njegova dispozicija u određena mesta.
U vezi ovoga sam slobodan primetiti da je Fritzmann S. negotinski apotekar (doselio se iz okoline Bečkereka, trenutno je srpski podanik) navodno pronašao jedno efikasno sredstvo protiv filoksere. Srpska vlada mu je dozvolila da izvede ogled na 1000 zaraženih čokota, a rezultat će biti proveren od strane stručnjaka.
Što se tiče najboljih sorti grožđa gajenih u Srbiji od njih se jedino Čedireska i Sačinak gaje masovno. Glavni akcenat je stavljen na gajenje ovih sorti, pošto Sačinak sadrži mnogo bojenih materija i šećera, a Čedireska pak daje najveću količinu šire. Osim ove dve vodeće sorte u manjim količinama i sporadično se nalazi još jedna crna sorta, takozvano cigansko grožđe, koje liči na naš Purcsin. Nadalje mogu se naći još i druge bele sorte, čije bobice međutim imaju debelu pokožicu i nisu slatke, ali su podesne za čuvanje, te se koriste kao zimska poslastica.
Slobodan sam priložiti opis ovih sorti.
1. Cedireska
Cedireska je sorta koja ima malo bojenih materija. Razvoj, izgled, oblik, mladari, listovi i peteljkina drška, pogotovo rodnost, naročito po ukusu liči na sortu kadarka.
Ova sorta je izuzetno osetljiva na trulež, u tolikoj meri da se već sada mogu videti trule bobice. Naprotiv ovo nije plemenita nego najlošiji oblik truleži.
2. Sacinak ima dva varijeteta
a. Sacinak I. Ima finije mladare sa kratkim internodijama. Bobice su gušće raspoređene na peteljci. Bobice su sitnije, zbijenije i slađe nego od sorte Cedireska. Manje je osetljiva na trulež. U pokožici ima više bojenih materija što se dobro vidi na goloj peteljci.
b. Sacinak II. Rodna sorta sa nešto dužim internodijama. Bobice su krupnije, grozd redak. Naizgled ima manje bojenih materija, ali ima veću sklonost stvaranju suvarka nego sorta Cedireska, od koje je mnogo rodnija i tako liči na našu takozvanu tursku kadarku.
Zbog sličnost navedenih sorti, radi što sigurnije njihove determinacije, poneo sam sa sobom nekoliko mladara sa listovima i nekoliko grozdova. Ovo sam sve 3-eg oktobra prikazao u Kečkemetu jednom odabranom odboru – u kojem su pored moje malenkosti bili prisutni – Čileri Beno predsednik privrednog udruženja, Veni Jovan oblasni inspektor za filokseru, Koričanski Jovan direktor državnog oglednog dobra i ml. Gabor Josip asistent. Neposredno pre toga sam uzorke uporedio sa sortama iz grupe kadarka koje sam našao u vinogradu Čileri Bene.
Posle upoređenja članovi odbora su bili jednoglasni u tome da je sorta cedireska identična sa običnom kadarkom, a Sacinak pak sa plemenitom (turskom) kadarkom. Veći sadržaj bojenih materija u pokožici ploda kod ovih sorti u negotinskom vinogorju koja daju skoro potpuno crna vina je rezultat u humusu bogatom zemljištu i tamošnjim klimatskim faktorima.
Odbor je jednom prilikom istakao da je od ove dve sorte Sacinak mnogo vrednija sorta i ako se sadi na odgovarajuće rastojanje daje lepu tamnu boju vina i da se preporučuje za sadnju i kod nas, dok se ostale sorte iz grupe kadarka koje se kod nas nalaze sa ovom sortom pomešano, ali je u velikoj meri kvare – pošto se sade na malo rastojanje – i retko dostižu željeni stepen zrelosti, treba iskrčiti i popuniti sa sortom Sacinak.
Da bi se sa što većom sigurnošću uverili u identitet ovih sorti, iz Negotina donešene mladare i grozdove sam nezavisno pokazao još jednom odboru 5-og oktobra. U tom odboru su osim mene bili prisutni Dr. Horvat Geza upravnik Državne Ogledne Stanice za Filokseru, Molnar Stevan i st. Gabor Josip direktori vinogradarskih škola, Veni Jovan i Kopelj Geza.
Molnar Stevan je na sastanak doneo herbarijum sa sortama obične i plemenite kadarke. Zaključak ovog odbora je bio istovetan sa zaključkom odbora u Kečkemetu, odnosno stavio van svake sumnje da je sorta Cedireska identična sa običnom kadarkom a Sacinak pak sa turskom kadarkom.
Na osnovu iznetog slobodan sam predložiti Blagorodnom Gospodinu da se založi da se kod nas od sorti iz grupe kadarka glavni akcenat stavi na gajenje plemenite kadarke (Sacinak) – koja daje toliko željena tamna vina i manje je osetljiva na trulež. Ovo bi se postiglo time da se u loznim rasadnicima razmnožava u što većoj meri.
Uzimam za slobodu javiti i to da mi je tokom putovanja Veni Jovan oblasni inspektor za filokseru bio od osobite pomoći, čime je zaslužio moje potpuno zadovoljstvo.
Na kraju osećam potrebu da iznesem i to da mi je tokom putovanja Veni Jovan oblasni inspektor za filokseru bio od osobite pomoći, čime je zaslužio moje potpuno poverenje.
Na kraju osećam potrebu da iznesem i to da smo tokom ovog putovanja uprkos tome što su nadležni dopis srpske kraljevske vlade primili tek na dan našeg odlaska, najpredusretljivije bili primljeni, da su uradili sve da bi ispunili naše zahteve. Zato molim Blagorodnog Gospodina da za ovu ljubaznost srpskoj kraljevskoj vladi izrazi milostivu zahvalnost.
I na kraju slobodan sam zamoliti Blagorodnog Gospodina da dozvoli da ovaj izveštaj objavim u novinama kako bi i naši proizvođači bili informisani o ovim saznanjima.
                                                                            Sa najdubljim poštovanjem
Budimpešta, 9. oktobra 1884.
                                                                Ponizni sluga Blagorodnog Gospodina”

(Kraj fejtona)
٭Pismo se nalazi u Državnom Arhivu Mađarske (MOL K 168-1884-5-15377). Preveo sam ga iz teksta Soós László: Miklós Gyula borászati kormánybiztos jelentése 1884-es szerbiai útjáról, objavljenog u časopisu Bács-Kiskun megye múltjából. Évkönyv 22. Kecskemét, 2007. 167-178.
Prevod i obrada: Karlo Slavić (Szlávics Károly)
Đula Mikloš u Bačkim Vinogradima
... Na najgorem mestu peskovite pustare Ormodi (Bela Ormodi, 1831-1917, segedinski veletrgovac i bankar, rodom iz Miškolca) na nekih 200 katastarskih jutara pokreće vinogradarstvo, na kom uzgoj loze vodi Jožef Hajnrih (1848-?, putujući nastavnik vinarstva rodom iz Kiškunfeleđhaze). Korišćenjem stubova poboljšan je nivo vinogradarstva. Krajem juna 1891. godine kraljevski savetnik Đula Mikloš (1835-1894), vladin poverenik za vinarstvo dolazi u posetu Udruženju vinogradara segedinskog kraja (Szeged Vidéki Szőlőtermelők Egylete) u Bačkim Vinogradima٭, te vatrenim govorom poziva narod da se bavi vinogradarstvom.
(Naziv mesta je nakon osnivanja kratko vreme bio Rúzsaháza /Rožina kuća/, prema jevrejskom preduzetniku, Ormodijevom čoveku, da bi posle imalo naziv Királyhalma ili Királyhalom; sve do 1946. godine nije imalo naziv na srpskom jeziku, kada postaje Bački Vinogradi/Bácsszőlős, iako je današnji naziv Királyhalma stanovništvo stalno koristilo. Đ. D.)
Miklós Gyula Királyhalmon
... Ormódy (Ormódy Béla, 1831-1917, miskolci születésű szegedi nagykereskedő és bankár) a homokpuszta leghitványabb részén, mintegy 200 kataszteri holdon mintaszőlészetet létesített, ahol Heinrich József (1848-?, kiskunfélegyházi születésű borászati vándortanár) vezette a szőlőtelepítést. Karók alkalmazásával a szőlőművelés fejlettebbé vált. 1891. június végén Miklós Gyula (1832-1894) királyi tanácsos, borászati kormánybiztos is felkereste a Horgosi-Királyhalmon a Szeged Vidéki Szőlőtermelők Egyletét, és lelkes beszéddel biztatta a népet a szőlőtermelésre.
(Prema tekstu Zoltana Nađđerđa Istorija horgoškog vinogradarstva – Nagygyörgy Zoltán A horgosi borvidék története című szövege alapján; http://www.horgos.rs/hun/index.php?option=com_content&view=article&id=76&Itemid=95)