SAO Futog

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

20.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Egészségünkre! Árnyékprofil Biztonságos házak a melegeknek Közpénzek és korrupció Quadrille Vajdaság-szerte Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Egy nap alatt elvégzik a szövetvizsgálatot A termeléstől az ebédlőasztalig Pártlap, közpénzen A családdá válás ünnepe „Ülést kellett volna összehívni” Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 20/05/2012. Maturanti plesali sa Evropom Zdrav život na točkovima Kolektivno venčanje Ekipe „Beograd puta“ na više lokacija Polovina gostiju stranci Užičko kolo širom Evrope Najbolja predizborna fotografija Konkurs za pomoć mladim preduzetnicima Dani Kvarnera u Novom Sadu Oživljavanje duha srpskog sela

SAO Futog

Press clipping

piše: ...

Vojvođani proizvode isključivo kupus i to samo zato da bi Srbijanci uvijali sarme. Tako to nekako izgleda u najnovijem spotu "Soulfood Serbia", kojim se reklamira turistička ponuda Srbije

Vojvođani proizvode isključivo kupus i to samo zato da bi Srbijanci uvijali sarme. Tako to nekako izgleda u najnovijem spotu "Soulfood Serbia", kojim se reklamira turistička ponuda Srbije.
glavakupusa-1

Na stranu što je spot, kao i sve nastalo na ovim prostorima "nahero" urađen. Njime je međutim jasno definisano da samo u srbijanskim regionima ima prave hrane, dok su Vojvođani, i to samo oni oko Futoga, sposobni uzgojiti isključivo kupus. Sve ostalo, od sireva i pršuta (iskreno, svaki bih osim možda dalmatinskog dala za našu dimljenu šunku i subotički švapski sir), preko sudžuka i meda, ajvara, paprika pa do riblje čorbe, vina i žita, proizvodi se ili pravi u Srbiji bez Vojvodine.
Iz spota sam saznala da je najveća žitnica nešto što se zove Homolje, da grožđe za vino gaze žene u šlingovanim narodnim nošnjama na nekom mestu koje se zove Rajac Rogljevo, a da u Dunavu ribe ima samo kod Smedereva, gde se pravi i za to područje autentična riblja čorba. Nezaobilazni su naravno zlatiborski kajmak i pršuta, golijske gljive, maline, sirevi sa Zlatara i iz Sjenice (u kojoj ima i sudžuka koji baš i ne liči na sebe), naravno tu su i šljive, brestovačka i lokosnička paprika, leskovački ajvar, pirotski tvrdi sir, jagnjetina i, na samom kraju, Vojvodina sa ponudom futoškog kupusa.
U spotu je, međutim, uz ovu krajnju uvredu svakome ko je ikada okusio ono što kuvaju vovjođanske mame poput moje, vidljiv i sociološko kulturološki aspekt u regionima tzv. uže Srbije. Kako je to primetila jedna moja prijateljica, za stolom nazdravljaju četiri muškarca i dve žene. Druge dve su verovatno u kuhinji i kuvaju za "smederevcem" i prelivaju mleko iz onih metalnih kanti prikazanih u spotu. Ove dve sretnice koje imaju čast da sede sa nadmoćnim muškaricma su verovatno portparolke nekog lokalnog odbora Demokratske stranke ili supruge lokalnih moćnika doterane plastičnim umecima, koje su suočene sa teškim detinjstvom na selu naučile da je bolje sve nego kopanje i čišćenje štale.
Kosova u spotu nema i jasno je da je turistička organizacija priznala nezavisnost, a što se tiče Vojvodine, nje gotovo da nema. Možda im je potreban samo SAO Futog. Čisto da se nađe kupusa za sarmu.
(Larisa Inić, nedelja, 13. novembar 2011, http://www.autonomija.info/larisa-inic-sao-futog.html)

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga