Plava trava festivala

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

20.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Egészségünkre! Árnyékprofil Biztonságos házak a melegeknek Közpénzek és korrupció Quadrille Vajdaság-szerte Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Egy nap alatt elvégzik a szövetvizsgálatot A termeléstől az ebédlőasztalig Pártlap, közpénzen A családdá válás ünnepe „Ülést kellett volna összehívni” Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 20/05/2012. Na severu Bačke kao u Pekingu Dani slovenske pismenosti Priča o brodu „Sent Ištvan“ Istorija na dodir Akcija „Ispravi se“ u OŠ „Đorđe Natošević“ Nova gradska vlast do kraja nedelje Za 15.000 evra 60 kvadrata Maturanti plesali sa Evropom Zdrav život na točkovima Kolektivno venčanje

Plava trava festivala

Music Box

piše: Đ. Dragojlović

** Knjige koje sam (pro)čitao u 2011. godini, Volume I: YU festivali u Subotici **

Do ruku mi je (i) prošle godine došlo mnogo zanimljivih knjiga, a igrom slučaja ovu seriju započinjem tekstom o jednom starom izdanju, koje mi je pozajmio Ljudevit Vujković Lamić - jubilarnoj monografiji posvećenoj 25. godišnjici festivala Omladina u Subotici.

Igrom slučaja sam do ove knjige došao desetak dana nakon što je decembra prošle godine Gabor Lenđel organizovao, pedeset godina nakon prvog, novi festival Omladina... A te 1985. godine on je bio predsednik Programskog odbora i umetnički direktor festivala.

yufestival001-1 Izdanje nesumnjivo ima izvesne monografske karakteristike, koje se ogledaju (i) u njegovoj grafičkoj izvedbi, iako je ona - verovatno zbog para - donekle svedena, uz vešto korišćenje samo jedne, plave boje. I bezbroj fotografija. Tehnički izgled je daleko ispod tog nivoa: nedovoljno kvalitetan papir, broširano izdanje sa koricama na istom papiru kao i unutrašnje strane, sa samo jednim klamerom u sredini...

Te se karakteristike ogledaju i u sadržaju. Poglavlje „Šta smo ono tako neobično hteli?" donosi kratke hronike svih dotadašnjih festivala, uz brojne fotografije od kojih neke danas verovatno već imaju istorijsku vrednost. Sledi poglavlje naslovljeno „Oni imaju šta da kažu...", u kom o festivalu, njegovom nastanku, svojim impresijama o njemu govore Bojan Adamič, Aleksandar Korać, Jožef Kovač. Kornelije Kovač, Armando Moreno (tada generalni sekretar FIDOF-a, Federation Internationale des Organisations de Festivals /Međunarodne federacije organizatora festivala/), Aleksandar Jančikin, Jovan Adamov i drugi. U delu pod naslovom „'Crno na belo' o festivalima" nalazimo pregršt tekstova o Omladini iz tadašnje štampe (precizna statistika na kraju izdanja navodi 93 medija koja su o festivalu pisala u periodu od 1976. do 1984. godine). U poglavlju „I pesma je muzika..." objavljene su brojne pesme, iz perioda od 1975. do 1985. godine, sa pesničkih konkursa koji su pratili festivale. Konačno, istorijski je nesumnjivo najznačajniji deo „Trajemo četvrt veka", u kom su navedeni svi podaci o organizatorima, selektorima, članovima žirija, autorima i izvođačima pesama, nagradama, od prvog festivala, 1961. godine, do 1984. godine, dok su za 1985. godinu (izdanje je objavljeno pre festivala te godine) navedeni samo članovi selekcione komisije, koja je od 409 kompozicija izabrala trideset, koje je na finalnoj večeri izvelo petnaest izvođača.

yufestival004-1 Od prve do poslednje stranice ovog izdanja susrećemo bezbroj poznatih imena ljudi za koje smo već odavno zaboravili da su ikada imali veze sa festivalom. Možda su to i sami, nakon više od četvrt veka, zaboravili... Predsednik Saveta festivala 1985. godine je bio Vuk Žugić (da li je to potonji diplomata?), a u njemu (pominjem samo Subotičane): Atila Đolai, Slavko Parać, Milovan Miković, Milenko Smiljanić, Petar Doroslovački, Milan Marodić... Od naših sugrađana, u Programskom odboru koji je vodio Lenđel bili su Ernest Nađ, Boško Krstić i Miroslav Maglajić, koji je ujedno bio i predsednik Organizacionog odbora. Čiji su članovi bili (i) Toni Bedalov, Ištvan Balaž P, Jovan Kukaras, Rajko Kovač, Dragan Miljković, Marika Šimoković, Franjo Mernjak, Slobodan Marković, Ernest Nađ, Slavko Parać, Agneza Rodić Vojnić, Bogdan Stevanović, Nandor Sakač, Slobodan Šijak i Stevan Vujačić. Selekcionu komisiju je predvodio Dragan Kremer (eno ga, i sada piše o muzici), a u njoj je bio samo jedan Subotičanin, Jožef Heltrih.

Svojevremeno sam, kao gledalac, pratio neke festivale, ali, ako me sećanje ne vara, nikada nisam o njima pisao. Ovo je dakle moj festivalski prvenac, a čudnom igrom slučaja odnosi se na staro, gotovo zaboravljeno izdanje koje, iskreno, makar i kroz pogled na navedena imena, budi (nostalgična?) sećanja na neka druga, svakako drugačija vremena...

Fotografije su posebna vrednost ovog izdanja (za cepidlake: nije ih baš bezbroj, ima ih ukupno 57). Najviše je portreta, ali ima zaista izvanrednih snimaka. Šta tek da kažemo o onima koji su na njima, a koji su u kasnijem periodu, neki još i danas, predstavljali sam vrh domaće estrade... Jednu, iz 1964. godine, ne mogu da ne pomenem: potpisana je sa „današnje prvo violončelo Vojvodine", a na njoj je naš sugrađanin, Hrvoje Tikvicki, tada, sa nekih četrnaestak godina, najmlađi član festivalskog orkestra.

yufestival019-1 Subotički festival Omladina nije bio jedinstven samo u okvirima naše (tadašnje) zemlje. U ovom jubilarnom izdanju citiran je već pomenuti Armando Moreno, koji je rekao i sledeće: „Sličnih festivala kao što je ovaj u Subotici nema nigde. Jedino u Bugarskoj postoji jedan omladinski festival, ali on neguje isključivo kompozicije sa temama iz revolucije. Subotički festival je jedinstven po tome što predstavlja mogućnost za mlade talente, a to znači da je aktuelan, jer je i omladina uvek aktuelna. To je ono što drugi festivali nemaju."

Mnogo je vremena prošlo od tada, mnogo se toga promenilo u društvu, ali njegove reči i danas odišu svežinom.

Konačno, da kažemo i ko je osmislio i realizovao ovu jubilarnu monografiju. U njenoj su redakciji bili Miroslav Maglajić (glavni i odgovorni urednik), Vuk Žugić, Slavko Parać, Slobodan Marković (autor teksta), te Miroljub S. Vučinić (grafički urednik).

Istina o nastanku festivala

Zaposlivši se u KUD „Mladost" 1960. godine, odmah sam pristupio organizovanju omladinskog velikog džez orkestra kao i gudačkog zabavnog orkestra. U ta dva orkestra sarađivalo je oko 50-60 muzičara amatera - omladinaca. Neki od njih su počeli komponovati i neke svoje kompozicije su poslali na već postojeće Festivale. Međutim, nisu mogli da dođu do izražaja u konkurenciji sa starijim kompozitorima, i tada mi se rodila ideja da osnujemo u Subotici festival zabavne muzike, isključivo za omladinu. Ta moja inicijativa je prihvaćena od strane sekretara, a zatim i od strane uprave OKUD „Mladost" i tako smo već 1961. godine održali Festival „Omladina 61". S obzirom da „Mladost" nije imala dovoljno para, ja sam sam napisao po 40 aranžmana za festivale 1961. i 1962. godine. Festivale sam muzički pripremao i vodio do 1967. godine tj. šest godina.

Privredni vremeplov

Ima ovo izdanje još jednu vrednost, koja na prvi pogled izmiče pažnji. Ovakvi poduhvati nikada se nisu realizovali - niti se to danas čini - bez pomoći sponzora. Finansijske, naravno. Ne znam može li neko danas reći kako je izgledalo finansiranje ove knjige, ali nema nikakve sumnje da su dobar deo para dale subotičke firme. Zna se i koje...

U donjem unutrašnjem uglu svake stranice, gotovo neprimetno, otisnut je logotip ili naziv nekog od tadašnjih subotičkih preduzeća. Neka se pojavljuju češće, neka ređe, valjda po zasluzi (čitaj: iznosu datih para). Ove gotovo skrivene oznake pružaju nam jedinstvenu priliku da zavirimo u neko drugo (privredno) vreme, da se ovim svojevrsnim privrednim vremeplovom prebacimo u sredinu osamdesetih godina prošlog veka.

Na stranicama knjige nalazimo nazive dvadeset subotičkih firmi: Bratstvo, Veterinarski zavod, Željezničar, Kompas, Agros, Sever, Subotičanka, Grafis, Solid, Subozan, Intergral, Zorka, SUT, Sigma, Jugokoža, Fidelinka, Mlekara, 29. novembar, UTIS, Aurometal.

Neka svako ovu listu komentariše kako želi. Ono što je nedvosmisleno, jeste da dve trećine ovih preduzeća više ne postoji, nekih se mnogi više ni ne sećaju (a prošlo je tek šesnaestak godina!), a neka upravo prolaze svoj križni put...

P. S.

Ovo je istina o nastanku festivala zabavne muzike „Omladina". Godine 1961. je beogradski list „Mladost" pisao o meni kao „Josip Kovač, otac festivala". Tako je bilo prve godine festivala, a tokom daljih godina nikad nisam pozivan na pres konferencije i već 1962. godine je lansirana priča od strane „Mladosti" kao „ideja se rodila u vozu", bez spominjanja mene kao inicijatora tog festivala. To je tako išlo sve do danas, iz meni nepoznatih razloga. Smatram da svaki pošten i lojalan građanin naše domovine ima pravo da dobije zasluženo priznanje za svoje zasluge i da mu bude priznato njegovo autorstvo.

(Subotički kompozitor Jožef Kovač, u delu monografije „Oni imaju šta da kažu...")

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga

tihomir misic - omladina

|109.93.49.xxx |18-01-2012 14:18:18

nažalost, izdanje prepuno netačnih podataka, te će nam trebati vremena da ih
ispravimo (mada potpunu ispravnost nećemo dostići)
ako imate neke informacije
u vezi istorije Festivala javite se
hvala unapred

Odgovor | Citat

Dodaj komentar

Ime:

Email:

Websajt:

Naslov:

UBBCode: