** Od 20. decembra 2011. godine, utorka uveče, ili 24. Kisleva 5772. godine (prema jevrejskom kalendaru) uveče, do 28. decembra 2009. godine, srede predveče, ili 2. Teveta 5772. godine, predveče, Jevreji slave verovatno svoj najveseliji praznik -- Hanuku **

Interesantno je da se, pošto se za ovaj praznik deci daju darovi, on često - makar i sasvim pogrešno - zove i jevrejskim božićem. No, ove godine su se dva praznika preklopila, gregorijanski Božić bio je u sred perioda proslavljanja Hanuke.

Hanuka je praznik je zimskog perioda, a značenje ove hebrejske reči jeste posvećenje, kuće ili Hrama. Naziva se još i Hag haurim i to je takozvani „manji" praznik, a tako se zove jer nije neradan... Počinje 25. Kisleva po jevrejskom kalendaru i traje osam dana.

Ovaj praznik predstavlja podsećanje na ponovno posvećenje jerusalimskog Svetilišta nakon pobede Makabejaca, predvođenih jednim od petorice Hakohenovih sinova, Makabijem (Makabi znači čekić), 165. godine pre naše ere, nad helenističkom grčko-sirijskom vojskom i samovoljom, kojom su helenistički vladari hteli zabraniti versku praksu Jevreja. Hanuka se dakle slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat i oslobođenje Jerusalima, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama".
Vrednosti koje ovaj praznik stavlja u prvi plan su odanost i hrabrost u uslovima proganjanja, značaj religijske slobode i snaga prava da se pokori sila. U skladu s tim je i ključ haftare koja se tradicionalno čita na Šabat ovog praznika: „Ne silom, ni krepošću, nego duhom Mojim, veli Gospod nad vojskama" (Knjiga proroka Zaharije, 4:6).

Na osnovu apokrifne Druge knjige Makabija (10:6) može se zaključiti da je Hanuka prvobitno predstavljala zakasnelo proslavljanje Sukota, te se zato praznuje osam dana, ali prihvaćenije objašnjenje za dužinu ovog praznika jeste legenda, na koju se prvi put nailazi u tekstu Talmuda (Šabat, 21b), u kojoj se govori kako je jedan zemljani sud netaknutog, neoskrnavljenog ulja, koji su pobednici Makabejci našli po ulasku u Hram, na čudesan način trajao osam dana. Tako je košer ulje, dovoljno za jedan dan, hranilo plamenove menore osam dana.

Glavni elemenat praznovanja Hanuke jeste paljenje osam svetala tokom osam dana na osmokrakom svećnjaku, tj. na posebnoj menori koja se prema prazniku naziva hanukija. Pali se jedan plamen prve večeri, dva plamena druge i tako redom. Paljenje se vrši posebnom pomoćnom, tzv. šamaš-svećom. To se ne radi samo u sinagogi, već u svakom domu, a hanukija se postavlja blizu ulaznih vrata ili u prozor kako bi se, kako to rabini kažu: „širilo saznanje o tom čudu".

Za vreme praznika jedu se testa pečena u ulju: latkes ili fanci. Deca i odrasli igraju društvenu igru u kojoj vrtuljak (tenderli, drajdl ili sevivon) određuje ko je pobednik, a slova na njemu (Nun נ, Gimel ג, He ה, Pe פ,/Šin ש) govore o čudu koje se desilo na tlu Erec Jisraela: Nes gadol haja po ili Nes gadol haja šam (Veliko čudo se desilo ovde - u Izraelu, ili tamo, ako nismo u Erecu). Deca se daruju, posebno kovanicama, koje lepo svetlucaju u svetlima svećnjaka.

Za osam dana Hanuke u molitvama dodajemo odeljak koji govori o čudu i o poreklu praznika:

„Blagodarimo Ti za čuda, za oslobođenje, za spasenje i borbe što si ih ukazao našim precima u onim danima, u to vreme.

U danima Matatije, sina Johanana, velikog sveštenika, Hašmonejca i njegovih sinova, kad je ustalo zločinačko grčko carstvo na narod tvoj, na Izrael, kako bi zaboravio Nauku Tvoju i prekršio zakone što si ih odredio, a Ti si im u Svom velikom milosrđu bio na pomoći u času bede, vodio si njihovu borbu, sudio njihov sud i osvetio njihovu osvetu. Predao si jake u ruke slabih, mnoge u ruke malobrojnih, nečiste u ruke čistih i zločince u ruke pravednih, a opake u ruke onih, koji se bavljahu Tvojom Naukom. Tvoje se veliko i sveto Ime pročulo u svetu, a narodu Svom, Izraelu, si doneo spas i oslobođenje, što ga danas slavimo. Onda su došli sinovi Tvoji u Hram Tvoj, uredili Tvoje dvorane, očistili Tvoje Svetilište i zapalili svetla u svetim dvoranama Tvojim. Tada ustanoviše ovih osam dana Hanuke, da hvalimo i slavimo Veliko Ime Tvoje!"

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."