Govoreći o šumama, Subotica ima ne samo njih već i nešto parkova, gde čovek može izaći i odmoriti se od svakodnevne jurnjave. Ali, možemo li biti zadovoljni njihovim kvalitetom i njihovom veličinom? Čini se, ni jednim, ni drugim. Jednako kao i u slučaju šuma koje okružuju grad, sve veće nezadovoljstvo građana zbog nedovoljne brige (ili nebrige) nad njima dokaz je za to [1]. Ne smemo zaboraviti ni slučaj nesrećne devojke na koju je pala grana, iako su mediji nedovoljno izveštavali o tom tragičnom događaju [2].

** Često se govori da mi stanovnici severne Bačke nema šta da se žalimo - pa imamo čitavu šumu koja u obliku luka okružuje Suboticu. Ipak, dali smo ovaj naziv članku ne bez razloga. Jer bi - kao zakonom zaštićena - u stvari cela šuma morala biti lepa, ali nažalost nije tako **

** Koncept i praksa zaštite prirode se u poslednjih dvadesetak godina u značajnoj meri modernizovao u pravcu standardizacije postupaka izbora područja za zaštitu, definisanja programa upravljanja zaštićenim područjima kao i evaluacije postignutih efekata zaštite **

Kelebijsko je najstarije vodeno telo okoline grada, voda mu je do 19. veka bila stalnija od vode Ludaškog jezera. Ištvan Ivanji, istoričar Subotice, piše da mu je dubina bila do dva metra i da je bilo bogato štukom. Trska je bila tako kvalitetna da je seča podlegala specijalnom porezu. Osim toga, ovo je važna tačka istorijsko-prirodnjačkog sećanja. Tu je dolazio da proučava ptice ornitolog Rihard Čornai, 1940-ih godina, o čemu svedoči njegov terenski dnevnik, koji čuva Gradski muzej. Poznati subotički botaničar Bela Šturc je obišao ovo mesto 1970-ih i takođe zabeležio njegove prirodne vrednosti. Biolog Ištvan Hulo odavde je pisao svoj diplomski rad o pticama u 1980-im godinama.