Zabava posetilaca ili briga o životinjama

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

06.09.2010

Legeurópaibbnak lenni

Németh János

Tíz éve ítéli oda az elismerést egy belgrádi külvárosban bejegyzett civil szervezet. Eddig csupán demokraták, illetve európai mércékkel mérve is demokratikus elveket valló politikusokat tüntettek ki ezzel az elismeréssel. Legeurópaibb lett így elsőként dr. Zoran Đinđić, majd később Desimir Tošić, dr. Dragoljub Mićunović és mások is. Figyelemmel kísértem, persze, a díj odaítélése körüli ceremóniákat, a kommentárokat, hiszen ebben az országban minden apróságra, így a részletekre is oda kell figyelni. Elvégre az ördög éppen azokban a bizonyos részletekben rejtőzködik. Nem beszélve arról, hogy itt minden, de mindennek az ellenkezője is megtörténhet. Az ezzel kapcsolatos esélyek teljesen ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Agyonszúrta a fiát Büszkeség-napi felvonulás október tizedikén Vádat emeltek Katarina Rebrača ellen Az első hivatalos dokumentum Draža Mihailović kivégzéséről Elköltöztek onnan, mégis visszajárnak Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Megújul az idegenforgalmi iroda Fenyegető szemetesláda Támogatás az Al Packnak Megtelt a hal Ingyenes belépés a termálfürdőbe Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 06/09/2010. Neće novog nastavnika Počela da radi obnovljena škola „Svetozar Marković“ Završeno „Pirotsko kulturno leto - Uzlet(o) 2010“ Zagađenje Đetinje i novi načelnik Izgrađen još jedan tanker za Holanđane Predstavljanje „Digitalne škole“ Subotica počinje opremanje dve industrijske zone Gladnih dvostruko više nego obroka Memorijal „Radu Flora“ Letnji univerzitet Saveta Evrope u Ečki

Zabava posetilaca ili briga o životinjama

Subotica

piše: Zlatko Romić

Otkaz jedinom biologu u palićkom Zoološkom vrtu dr Gaboru Mesarošu kao povod za odmotavanje klupka zamršene poslovodne politike.

Puštanje rehabilitovane sove u prirodu Koordinatoru prihvatilišta za životinje u palićkom Zoološkom vrtu dr Gaboru Mesarošu direktor Mirko Šinković uručio je raskid ugovora o radu koji na snagu stupa 15. septembra. Kao formalni razlog otkazivanja poslovnih usluga jedinom biologu u ovoj ustanovi, kako kaže dr Gabor Mesaroš, navodi se „tehnološki višak", a stvarni povod naš sagovornik pokušava dokučiti kroz priču o svakodnevici pet poslednjih godina, koliko su direktor i on zajedno radili.

U Zoološki vrt došao sam pre pet godina na poziv Mirka Šinkovića, koji je tada bio imenovan umesto smenjenog Ignacija Tonkovića tako da smo mi u ovoj ustanovi faktički počeli zajedno raditi istog dana. Prvih godinu-godinu i po radio sam na poslu koordinatora obrazovanja, ali sam vrlo brzo uvideo da postoji prostor za zaštitu prirode i faune koji bi se i sadržajno mogli ugraditi u priroritete Zoološkog vrta. Zbog toga sam pripremio projekte za tadašnje Ministarstvo nauke i zaštitu životne sredine kako bismo dobili sredstva za rekonstrukciju i adaptaciju manjih objekata u kojim će se zbrinjavati životinje koje se nalaze na Cites listi, kaže dr Gabor Mesaroš.

Aviarium

Aviarium za reprodukciju ptica grabljivica

Njegov prvi projekt, kako navodi, naišao je na zeleno svetlo tadašnjeg Ministarstva, delom i zbog toga što je Srbija još 2002. potpisala „Cites konvenciju", čiji je jedan aspekt i zbrinjavanje retkih ili ugroženih vrsta, kao i onih životinja koje su bile predmet nelegalne trgovine. Na taj način ostvarena je dvostruka korist: palićki ZOO vrt rešavao je državni problem, a zauzvrat dobijao sredstva za taj posao.

Među primedbama, koje je na račun rukovođenja Zoološkim vrtom izneo dr Gabor Mesaroš, nalaze se i one vezane za uginuća egzotičnih i veoma vrednih životinja poput hijacintske are (ona s plavim perjem, prim. a.). Sagovornik kaže da je reč o kategoriji najskupljih, a da je razlog uginuća bio prilično bizaran:

Bilo je više nego očigledno da se ptica čudno ponaša, a opet ništa nije preduzeto. Kada je, nakon uginuća, obdukcijom utvrđeno da je imala parazite, onima koji su to želeli shvatiti bilo je jasno da se taj problem mogao rešiti s tri pilule.

Sličnih primera, kako kaže, bilo je još: uginuće nekoliko foka, dva od tri evropska bizona (čija je agonija posmatrana tri nedelje bez ikakve veterinarske intervencije), kao i malih zebri prilikom ždrebljenja.

Jedna od funkcija savremenog Zoološkog vrta, što bi i palićki svakako trebao biti, je i unapređenje veterinarske službe u smislu preventivne, a ne post-mortem dijagnostike. Na žalost, to kod nas često nije slučaj, kaže dr Gabor Mesaroš.

U to vreme, kako kaže sagovornik, pripremio je i projekt za Zavod za zaštitu prirode da palićki Zoološki vrt udomljava i bolesne ili napuštene divlje životnije, a rezultat toga je bio potpisani ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između dve institucije. Posao Zoološkog vrta je, po njegovim rečima, bio da vodi evidenciju o prispeću, napuštanju, uginuću i eutanaziji divljih životinja o čemu je vođena i mesečna evidencija. Zbog svega toga, kako kaže, formiran je i programski savet prihvatilišta za divlje životinje, čiji je posao bio definisanje prilika vezanih za eutanaziju ili kategorizaciju divljih vrsta po značaju za biološki diverzitet Srbije. Drugim rečima, Zoološki vrt je imao izvesnu vrstu autonomije kada je reč o brizi i negovanju vrsta koje nisu ugrožene kao što su orao mišar, razne vrste sova itd., ali kada je reč ugroženim vrstama poput belorepog orla, npr, za konsultacije se morao zvati Novi Sad ili Beograd.

Nudili im pare za prihvatilište

Preko programskog saveta prihvatilišta namera mi je bila neka vrsta nadzora nad svim životinjama koje su u njega stigle. Mi smo se u početku češće sastajali, ali kako je posao sve više funkcionisao i broj sastanaka se smanjio. Nakon dve godine Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine obratilo nam se s namerom da vidimo u kom se pravcu prihvatilište može razvijati i za to su nam doslovce ponudili novac. Zbog toga sam opet napisao program u kom je stajalo da bi deo sredstava bilo potrebno za izgradnju avijarijuma, a ujedno sam i predložio da bi u ovaj projekt trebali biti uključeni i Pokrajina i lokalna samouprava. Međutim, tu su počeli problemi u smislu da sam u potpunosti isključen iz nadgledanja realizacije projekta s obrazloženjem da nije moj posao da se brinem o novcu, kaže Mesaroš.

Dr Gabor Mesaroš, Dušan Pajkić i Dr Mirko Šinković 2007.

Dušan Pajkić (Tada na funkciji pomoćnika ministra za zaštitu životne sredine za oblast očuvanja biodiverziteta) juna 2007. godine u poseti Zoo vrtu Palić.

Kako kaže, novac je na samom početku njegovog rada odlazio na saniranje do tada prilično loše elementarne infrastrukture: rekonstruisane su zgrade, vodovod... Ali je već nakon drugog projekta došlo do kolizije s direktorom.

Gospodinu Šinkoviću otvoreno sam rekao da se ne slažem da prioritet Zoološkog vrat bude zabava posetilaca umesto unapređenja uslova života životinja. Ipak, novac je odlazio na izgradnju dečjih igrališta, zamenu čak i dobrih krovova, pa je čak i kupljen cepelin za kojeg čujem da staje oko 3.000 eura. Od kog novca? Istovremeno, još nisu završene neke stvari poput bazena za izolaciju ptica patkarica ili nadstrešnice za smeštaj velikih orlova, kaže sagovornik.

Počeci sukoba s direktorom počeci su, kako kaže, i velike stagnacije Zoološkog vrta. Konkretno, kako navodi, nisu pokretani novi projekti, iako je s njegove strane bio predlog da Zoološki vrt udomi nekoliko medveda za šta su pozitivni signali postojali i iz Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, te Ministarstva za vodoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu. Rezultat svega toga je, kaže sagovornik, da su medvedi umesto na Paliću, završili u Bugarskoj.

Direktor Zoološkog vrta Mirko Šinković, s druge strane, nije bio raspoložen za razgovor. On je u telefonskoj izjavi rekao da ne želi komentarisati razloge zbog kojih je dao otkaz jedinom biologu u Zoološkom vrtu, te da se u toj svojoj odluci pridržavao zakona.

Nema projekata, nema para

Gubitak projekata, po rečima dr Gabora Mesaroša, značio je ujedno i finansijski pad Zoološkog vrta, jer su prihodi uglavnom stizali od osnivača, tj. Skupštine grada. Kako se, opet, Zoološki vrt u budžetu grada nalazi pod stavkom „institucije kulture" (za koje Grad u ukupnom iznosu izdvaja 14% budžeta), palićka oaza flore i faune deli sudbinu kulturno-umetničkih društava, književnih i klubova ljubitelja umetnosti, kolonija slikara itd. Rečju: recesija. Zbog toga dr Gabor Mesaroš kaže kako je tim više začuđen odlukom direktora da ga otpusti.

Zaista se čudim da otpušta čoveka koji koordiniše posao oko prihvatilišta divljih životinja, tim više što je ovaj ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koliko ja znam, još na snazi. Ceo posao rada u prihvatilištu imao je visoku dozu stručnosti. Primera radi, kroz ovaj program uspeli smo spasiti jednog orla krstaša, koji je vraćen na Frušku goru, a samo četiri takva para žive u Vojvodini. Takođe, uspeli smo rehabilitovati i u prirodu vratiti tri-četiri orla belorepana, divlju mačku, nekoliko sovica, sokolove..., kaže sagovornik.

Konačno, dr Gabor Mesaroš kaže kako je, bez obzira na sve, otkaz možda i dobro rešenje za njega.

Na ovaj način otvara mi se mogućnost da otvoreno u javnost iznesem ono što već duže vreme ne funkcioniše kako treba u Zoološkom vrtu, jer za saradnju više nema mesta. Zoološki vrt mora raditi tim ljudi između kojih postoji poverenje i princip subordinacije, a ne da se od strane direktora vodi kao da je to njegovo privatno preduzeće u kojem on svakog trenutka proverava čak i svoje najbliže saradnike jer u njih nema poverenja, zaključuje sagovornik.

Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić primio je u petak (4. septembra), istog dana kada je i dr Gaboru Mesarošu uručen otkaz, direktora Zoološkog vrta Mirka Šinkovića, ali tvrdi da o kadrovskim rešenjima tokom razgovora nije bilo reči. On je u tim povodom rekao:

U petak sam s direktorom Mirkom Šinkovićem razgovarao o pripremama za rebalans budžeta, tj. o merama koje se mogu i moraju primeniti na sve ustanove. Međutim, mi nijednog trenutka nismo razgovarali o tehnološkim viškovima. Zbog toga sam zaista zatečen vešću da je dr Gabor Mesaroš istog dana dobio otkaz. On je član Saveta za razvoj politike grada, kojeg sam ja sastavio, što dovoljno govori o mom ličnom mišljenju u vezi s njegovim kvalitetima. Međutim, bilo bi zaista neumesno da unapred izlazim sa preciznijim ocenama ove odluke pre nego što nastavim razgovor sa Mirkom Šinkovićem, rekao je Saša Vučinić.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga