MOZAIK - časopis koji spaja zajednice

MOZAIK - časopis koji spaja zajednice
Uz prvobitnu podršku EIDHR programa Evropske unije, u Subotici je 2008. godine pokrenut časopis Vojvođanski mozaik, koji je predstavljao dobar primer multietničke i multikulturne saradnje u praksi.
       Stevan Nikolić (Messenger) U njegovoj izradi su učestvovali mladi iz romske-bejaške, rusinske, mađarske, makedonske, nemačke, hrvatske, bunjevačke, aškalijske i jevrejske zajednice, koji su tekstove pisali na svom maternjem jeziku, sa prevodom na srpski jezik. Časopis je bio deo šireg evropskog projekta pod nazivom Integracija i osnaživanje mladih iz etničkih manjina, a inicijator je Edukativni centar Roma, koji je u to vreme oko sebe okupio deset nacionalnih udruženja iz Vojvodine.
      Časopis je bio koncipiran tako da mladi i deca iz nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini, kroz tekstove koje sami pišu, predstave svoju zajednicu. U kasnijem periodu, sa kreatorima časopisa smo se dogovorili da jedan tekst obrađuje zajedničku temu a ostali neka predstave aktivnosti zajednica. U skladu sa tim, predstavili smo obrazovni sistem u Republici Srbiji koji omogućava negovanje maternjeg jezika sa elementina nacionalne kulture, nacionalna pisma, kako mladi koriste slobodno vreme. Koncept časopisa je da mladi pišu na maternjem jeziku, a za svaki tekst su davali kratki rezime na srpskom, kako bi ga mogli razumeti svi čitaoci. Časopis je dobio naziv Mozaik zbog različitih stvaralaca, jezika na kojima se piše, kao i regija odakle nacionalne zajednice dolaze. Zbir različitosti je dao lep i sadržajan časopis koji ima veliku poruku. Jedna od poruka i ovog časopisa, kažu njegovi tvorci, jeste da treba da živimo jedni s drugima, a ne jedni pored drugih. Mali ali značajan korak ka tome da se bolje upoznamo predstavlja rečnik vojvođanskih jezika koji se objavljuje na srednjim stranama časopisa.
      Mladi novinari ovog lista su sami pripremali i fotografije, a deo projekta je i foto izložba pod nazivom Upoznajmo se. Teme fotografija su pokazale da mladi ljudi, bez obzira iz koje nacionalne zajednice dolaze, slično razmišljaju i imaju ista interesovanja. Zbog toga su fotografije predstavljene po temama, a ne po nacionalnim zajednicama. U kasnijem peridou, časopis je podržalo republičko Ministarstva za sport i omladinu.
      Gradnja interkulutralnog društva traži kontinuitet. U skladu sa tim je i nastavljeno izlaženje časopisa MOZAIK u okviru projekta Interkulturalizam i antidiksriminacija u Subotici iPodrška održivoj inkliziji. Ovog puta su stvaraoci tekstova članovi neformalne grupe nacionalnih udruženja okupljeni u Savez nacionalnih udruženja Subotice i zbog toga je časopis dobio prefiks, Subotički Mozaik. Koncept je ostao isti. Kreatori časopisa su predstavnici udruženja Roma, Crnogoraca, Slovenaca, Rusina, Bunjevaca, Hrvata, Kineza i Nemaca. Vreme je pokazalo da je potrebno da se kontinuirano radi na zajedničkim programima, da govorimo o suživotu, interkulturalnosti i životu jednih sa drugima. I pored stotina godina života jednih pored drugih, malo se radilo na organizovanju zajedničkih programa i posledica takvog pristupa je da se mi ne poznajemo dovoljno. Forsiramo sopstveni ego i teško prihvatamo ravnopravno odlučivanje, pravljenje ustupaka radi jednakosti.
      Inkluzij je dug proces i nikada ne smemo prestati govoriti o miru kao i zajedničkom životu. To doprinosi gradnji interkulturalnog duha u društvu koje je osnova za život jednih sa drugima.

MOZAIK - patrin savi khetanil manušen
Anglune ažutimasa EIDHR programosko Evropaće unijako, ande Subotica ko 2008. brš teljatda te inkljel patrin Vojvođanski mozaik, savi sas lačho egzamplari pala multietnikano thaj multikuturako khetanimasko sikavipe ande javin.
Stevan Nikolić (Messenger) Kerde les terne andar romane-bejašenge, rusinsko, ungriko, makedonijako, njamcicko, hrvatsko, bunjevconengo, aškalijengo thaj židovengo ćidipe. Ramosarde pe pire dejaćhi čhib thaj nakhadepes pe dasiko čhib. E patrin sas kotor katar majbuhlo evropako projekto tala o alav Integracija i osnaživanje mladih iz etničkih manjina a inicijatori sas o Edukativno maškar e Rromengo savo, ande kodoja vrjama, ćida 10 nacionalne ćidimata anda e Vojvodina.
      E patrina sas koncepcija te e terne thaj čhavorra andar nacionalne minoriterurja, save trajin ande Vojvodina, trujal piro ramope sikaven piro nacionalno ćidipe. Majdur, e manušenca save ćerdine e patrin, dijam svato te savorra ramosaren jekh teksto pe khetani tema a aver teksturja šhaj te aven pala aktiviteturja andar lengo ćidipe. Gajda, sikadam sićimasko sistemo ande Republiak Srbija, savo del šaipe te sićolpes dejaći čhib thaj nacionalno kultura, sikadinepes lilenđe gramefurja, sar e terne nakhaven tromali vrjama. Koncepto katar e patrin sas te e terne ramosaren o teksto pe dejaćhi čhib thaj te nakhaven les pe dasiko čhib te savora haćaren so sas ramome. E patrin si akhardi Mozaik kaj ćerdine les manuša andar but ćidimata, čib pe savi ramosarel pes thaj regionurja andar save aven nacionalne minoriteturja. Kupa katar but averčhandimata dija šukar patrin savja si baro mesaži. Jekh mesaži katar kaja patrin, sar mothon kola save ćerde la si kaj trubusaras te traisaras jekh avresa a na jekh paša avreste: Cikno, numa importantno paso e majlačhe pindžaras amen si kaj ko maškar ande patrin si sikade čhibja katar e minoriteturja save trajin ande Vojvodina.
      Terne žurnalisturja katar kaja patrin korkorro ćerdine vi e pikte. Kotora katar kava projekto sas vi javinako sikavipe piktengo tala o alav Te pindžaras amen. E teme katar e pikte sikadine kaj e terne manušen, te na dikhas andar savo naciono aven, jektune gindisaren thaj jektune si len kamimata. Pala kodova, pe javinako piktengo sikadipe, či čhutam len tala nacionalne minoritetirja, numaj tala e teme save sikaven.E pikte sikavenas o trajo katar nacionalne minoriteturja andar e Vojvodina. Majdur, o Mozaik ažutisarda Ministeriumo pala sporto thaj ternipe.
      Interkulturalno trajosko ćerdime rodel kontinuiteto. Pala kodova ando duripe arakhlam šaipe te o MOZAIK inkljel ando projekto Interkulturalizam i antidiskriminacija u Subotici thaj Podrška održivoj inkliziji. Akana, e teksturja ćerdine manuša katar bioficijelno ćidipe Savez nacionalnih udruženja Subotice thaj pala kodova averčhandisardam o alav ando, Subotiči Mozaik. O koncepto si sajekhtuno sar vi majanglune patrina. O Mozaiko ćeren žurnalisturja andar ćidimata katar Roma, Crnogorcurja, Slovencurja, Bunjevcurja, Hrvatrurja, Kinezurja thaj Njamcurja. E vrjama sikada kaj trubul te ćerel pes pe programurja pala khetanipe, te motohol pes pala kheteno traipe jekh avresa. Vi pala šel bršengo trajo jekh paša avreste cîrra ćerda pes te ćerenpes khetane programurja. O agor katar kasavo ćerdipe si kaj maškar amende, či pindžarasamen lačhe. Sikavas amaro ego thaj phare kamas te las aver manušen te aven khetane amenca kana anen pes nesave desizije, te das than te šhaj te aven vi von dikljarde.
      E inkluzija si lungo procesi thaj nisar či tromas te ačhas mothovimasa pala paćiv sar vi pala khetano trajo. Kodova del fundo te vazdelpes interkulutralno danfo maškar o them savo si fundo pala tarajo jekh avresa.
••••••
Tekst je deo projekta
Tibor Sekelj - Magija sličnosti i razlika
koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Prilozi odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije ili Pokrajinskog sekretarijata