Jednostavno, da jednostavnije ne može

Jednostavno, da jednostavnije ne može
Informacija koja se saopštava mora biti pripremljena u formi koja će omogućiti da bude razumljiva konzumentima – čitaocima, slušaocima, gledaocima, učesnicima nekog skupa, polaznicima kursa... ili, recimo, poreskim obveznicima
Diurnarius (Relax) Dosadna statistika nam šturo saopštava da se izraz jednostavno sastoji iz jedanaest karaktera, što je 2,2 puta više od prosečne srpske reči. Sadrži četiri (36,4%) samoglasnika, što je za 6,4 procenata manje od proseka.
Ukoliko vam ovi šturi statistički podaci nisu dovoljni, evo još nešto. Jednostavan se na tri jezika, engleskom, francuskom i španskom piše simple... Premda se, razumljivo, ne izgovara baš potpuno isto. Veoma im je sličan i izraz na esperantu, simpla, dok su odgovarajući izrazi na drugim jezicima uglavnom drugog oblika, poput egyszerű na mađarskom, einfach na nemačkom, легко na ruskom, helppo na finskom, italijanski je sasvim razumljiv, facile, rumunski je ușor, dok se na albanskom piše i lehtë.
No, šta će nam ova priča o jednostavnom? Koliko puta vam se već dogodilo da vam za nešto tvrde kako je vrlo jednostavno, a vi baš ništa ne razumete? Svojersna je to magija jezika, čije tajne i trikove ponekad, bez obzira na sve napore, ne uspevamo dešifrovati.
Zagrebački profesor Pavle Novosel (1929-2003) svojevremeno je navodio (već tada) nimalo svež (potiče iz 1951. godine!), ali veoma ilustrativan primer nerazumljivosti. Reč je o uputstvu, objašnjenju, koje je američka poreska služba dostavljala obveznicima, na više od pedeset miliona adresa. Evo profesorovog primera:
U jednoj uputi o prijavi poreza, namijenjenoj milijunskim masama poreznih obvjeznika stoji ovo:
„Bitno niža procjena poreza. – U slučaju pojedinaca koji nisu farmeri, ako 80 posto poreza (određenog bez obzira na kredite za zadržani porez na neoporezive obvjeznice i za porez na prihod suzdržan od nadnica), i ako u slučaju farmera, 66 i 2/3 posto od poreza (određenog bez obzira na takve kredite) prelazi procijenjeni porez (povećan za takve kredite), porezu će se dodati svota koja je jednaka toj razlici, ili jednaka 6 posto od iznosa u kojem tako određeni porez prelazi procijenjeni porez tako povećan, štogod od toga je manje.”
Sasvim jasno, čini se. Jeste li razumeli? Jednostavno je, zar ne? U stvari, mogli bismo reći jednostavno, da jednostavnije ne može... Hmmm... Proverite, uostalom, prema tumačenju profesora Novosela, prevedeno na razumljiv jezik, ovo administrativno uputstvo znači:
Ako netko prenisko procijeni porez, morat će platiti kaznu, ali ta kazna ne može prijeći 6 posto pogreške.
Profesor Novosel je nekoliko puta držao predavanja i u Subotici, pa je na njima pominjao i ovaj primer (ne)razumljivosti administrativnog jezika.