O grudima, krilima i repovima

O grudima, krilima i repovima
Nakon petnaest godina izučavanja francuski stručnjaci su zaključili da nošenje grudnjaka ne olakšava ženama bol u leđima, te da istovremeno i ne sprečava grudi da se opuste
I. K./Đ. D. (Relax) Hoće li proizvođači donjeg veša pretrpeti žestok udarac posle tvrdnje francuskih stručnjaka da brushalteri i nisu tako korisni koliko se mislilo? Sva je prilika da neće, preživeli su grudnjaci i pre nekih pola veka, kada se činilo da im je, pred rastućom snagom raznih ženskih pokreta sudbina okončana. Tada je valjda rođen i anti–grudnjak praznik, 13. oktobar, Dan nenošenja brushaltera.
No, autor solomonski zaključuje kako će se to videti u bliskoj budućnosti. On svoj zaključak bazira na rezultatima petnaestogodišnjeg istraživanja francuskih stručnjaka sa univerziteta u Bezansonu (Besançon) u Francuskoj. Oni su na kraju tog dugogodišnjeg izučavanja grudi 330 Francuskinja zaključili da nošenje brushaltera ne olakšava bol u leđima, te da istovremeno i ne sprečava grudi da se opuste.
Profesor Žan-Deni Rujon (Jean-Denis Rouillon) je, govoreći o rezultatima istraživanja, izjavio: „Medicinski, fiziološki i anatomski, grudi nemaju koristi od ovakve borbe sa zakonom gravitacije. Naprotiv, one se još više obese ako nosite brushalter”.
Istraživači su zaključili da zbog nenošenja grudnjaka mišići oko grudi postaju jači, ali, uprkos tome, stručnjaci ne preporučuju svim ženama da odustanu od ovog odevnog predmeta, jer su mnogim damama mišići već u značajnoj meri oslabili. Javili su se i američki stručanjaci, koji su otkrili da žene koje ne nose grudnjak na radnom mestu kolege, ali, zanimljivo, i koleginice smatraju manje vrednima i nedostojnima unapređenja.
Ova studija obuhvatila je žene starosti od 18 do 35 godine, a jedna od učesnica istraživanja, koja obično ne nosi grudnjak, objasnila je da bez njega lakše diše, lakše se kreće i nema bolove u leđima.
Drugim rečima, osim estetskih, ne postoje nikakvi drugi razlozi zbog kojih bi žene trebale da nose grudnjak. Istraživanje je pokazalo da grudnjaci dojke podižu samo vizuelno i na kratak rok, dok na duže staze negativno utiču na čvrstinu grudi. Oni ih podižu samo dok se nose, a čim se skinu grudi se vraćaju u prirodni položaj. Štaviše, opuštenije su nego što bi bile da žena nikada nije ni nosila grudnjak.
Na izveštaje o rezultatima istraživanja francuskih naučnika reagovala je (i) Debora Or (Deborah Orr), jedna od vodećih britanskih socijalnih i političkih komentatorki. Žene ne nose grudnjake zbog medicinskih, fizioloških i anatomskih razloga, napisala je, dodajući: “Nosimo ih zbog psiholoških, estetskih i praktičnih razloga”.
Lako se možemo saglasiti sa njom, ali njena sledeća rečenica već zbunjuje. „Rouillon isn't any kind of expert at all, because he doesn't have breasts”, napisala je. U prevodu: Rujon nije nikakav stručnjak za sve, jer on nema grudi.
Pa sad, ovo za grudi je tačno, ali nema veze sa temom, jer o onom što ona pominje i što smo citirali, Rujon nije ni govorio. Licencia poetica, izgleda, valjda je komentatoru (negde) dozvoljeno da nekom osporava i ono što taj nije ni rekao. Da ne pominjemo da je njena argumentacija sasvim besmislena, jer bi po toj (njenoj) logici bilo nemoguće istraživati, primera radi, krila ili repove životinja, jer ih ljudi jednostavno – nemaju.

Pala e kolina, phaka thaj porja

Pala dešupandž brršengo sićipe francijaće sikamne manuša avile dži ko godova kaj e džuvljenđe, save phiraven kolinesko čomago,  či loćarela e dukh ande e zeja thaj ande jekh vrjama či ačhavela te lenđe kolina na mećenpes. Sas o gîndo kaj kava nevo džanglipe phandavela e fabrike save ćeren ćerdimata save inćaren džuvljeneđe kolina- brushalterurja. Bijando si anti-kolinengo čomagongo đes 13. Okotombri. Đes kana či inđarel pes kava ćerdipe pala džuvljenđe kolina.

Pala dešupandž brršengo sićipe, ande savo sas čhutine 330 džuvlja andar e Francija, sikamne manuša katar Bezanson (Besançon ) univerziteto arakhle kaj e džuvljenđe, save phiraven kolinesko čomago,  či loćarela e dukh ande e zeja thaj, ande jekh vrjama, či ačhavela te lenđe kolina na mećenpes.  O profesori Žan-Deni Rujon (Jean-Denis Rouillon) mothoda: “Medicinsko, fiziologijako thaj anatomikano dićhipe, sikavel kaj o kolinesko čomago e džuvljeđe či loćarel te lengo kolin na perel tele”.

Sikamne manuša avile dži kol kodova kaj te na inđarela pes kolinesko čomago, kolinešće mačhe avena majzurale. No, e sikamne manuša či den zor e džuvljen te na inđaren kodova fujravimasko kotor. 

O professor Žan-Deni Rujon (Jean-Denis Rouillon), pala kadava sikamno rodipe mothoda :”Po medicinako, fiziologikano thaj anatomikano dićhipe o kolin naj les mištipe ando maripe e ortosa katar e gravitacija. Bibaht katar kodova si kaj o kolin, majbut mekljol kana inćarel pes e kolinsko čomago. Sikane manuša arakhle, kaj kana či inćarel pes kolinesko čomago, kolinešće mačhe aven majzurale.

Sikamne manuša andar e Amerika arakhline kaj  e džuvlja, save či inćaren kolinsko čomago pe bućarne thana, lenđe amala, numaj vi amalina, pe lende dićhen kaj majcrra molen sar manuša thaj či trubusarelpes te den len šaipe te ko   bućarno than vazden pes majopre.

Kaja studija, ćerdi si pe džuvlja katar 28 dži kol 35 brša. Jekh katar e manušnja, save ćerde kava sikamno rodipe, butivar  či inćarel kolinesko čomago, mothoda kaj bi lesko  majloće phurdel, majloće phirel thaj naj la dukha ande zeja.

Po kava araćhipe katar francijaće sikamne manuša, e Debora Or (Deborah Orr), pindžardi manušnji pala socijalne thaj politikaće pučimata andar e Britanija, mothoda kaj e džuvlja kolinešće čomagujra či inđaren pala madicinaće, fiziologikaće thaj anatomikane trubuimata. Inađren len pala psihologikane, estetikane thaj praktikaće trubuimata. O Rujon naštik te mothol pala kadava, kaj vo naj eksperto! Les naj kolin!.  Čačipe si kaj naj les džuvljikano kolin, no atoska naštik  keren pes rodimata pala phaka thaj porja ke džuvdimata, kaj e manušen – kodova naj.