I najluđi pronalazak ima smisla

I najluđi pronalazak ima smisla
Možda je ova naslovna izjava malo i preterana, ne morate verovati u ono što je rečeno u naslovu, ali istorija nas uči da tu ima nečeg: toliki su mudri ljudi tvrdili nešto za šta su bili uvereni da je isina, kad ono…
I. K. – G.S. (Society) Dugačka je lista onih koji su se proslavili izjavama koje su kasnije opovrgnute, ponekad podugo nakon smrti njenog autora, nekada je vreme bilo kraće, a nije mali broj ni onih navodnih mudrosti koje su prestale biti mudre još za života svojih autora, u nekim slučajevima nakon vrlo kratkog vremena, rekli bismo – već sutradan.
Kako su se njihovi autori osećali trenutno nas ne zanima, ali čisto ilustracije radi, navešćemo nekoliko manje ili više slavnih promašaja. Kojima možete verovati, ali i ne morate, uostalom, nije mali broj onih koji ni danas ne priznaju da je Zemlja okrugla…
„Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera”, rekao je 1943. godine Thomas Watson, uzgred, da ironija bude veća, u tom momentu – predsednik IBM-a, firme koju valjda ne treba predstavljati. „640 KB je više nego dovoljno za bilo kog korisnika”, predvideo je 1981. godine niko drugi do – Bill Gates. „Telefon ima suviše mana da bi se ozbiljno razmatrao kao oblik komunikacije. Taj aparat je, za nas, potpuno nevažan”, konstatovano je u internom saopštenju kompanije Western Union, 1876. godine. „Radio nema budućnost”... „Letelice teže od vazduha su nemoguće”… „Ispostaviće se da su X-zraci obična varka”, tri su tvrdnje Williama Thomsona, lorda Kelvina, engleskog naučnika, iz 1899. godine. „Žene će moći da budu premijeri tek mnogo godina nakon moje smrti”, izjavila je 1974. godine Margaret Thacher, potonja dugogodišnja premijerka Velike Britanije. „Ne postoji ni najmanji nagoveštaj da je nuklearnu energiju moguće obuzdati. To bi značilo da bi atome mogli da cepamo po volji”, rekao je 1932. godine Albert Einstein.
Citiranje ovakvih mudrosti je beskrajna zabava, a za kraj ove kratke liste evo još jedne misli velikog Einsteina (istina, nema potpune saglasnosti oko njenog autorstva, ali to trenutno nije mnogo važno): „Dve su stvari beskrajne: svemir i ljudska glupost; ali za svemir nisam sasvim siguran” (Two things are infinite: the universe and human stupidity; and I’m not sure about th’universe!).
Ako postoji Nobelova nagrada, postoji i njen pandan, koji ove godine beleži četvrt veka: već 25 godina dodeljuju se Ig Nobelove nagrade za smešna, zabavna i bizarna otkrića koja (navodno) praktično nemaju nikakvu naučnu upotrebljivost. Ili je mi u tom trenutku ne prepoznajemo.
Zanimljivo je međutim da se ova nagrada sve vreme uručuje u prostotijama veoma poznatih naučnih institucija, u početku u MIT-u (Massachusetts Institute of Technology), a sada već godinama u prostoru u okviru Harvard University (Univerzitet Harvard). Osim toga, od samog početka, 1991. godine, u programu ceremonije dodele učestvuju doktori nauka, često među njima ima i nobelovaca (pogledajte potpis uz jednu od fotografija u prilogu).
Jedna od ovogodišnjih nagrada pripala je ekipi koja je smislila način da dobije kuvano jaje, a da se proteini u njemu vrate u sirovo stanje (vidi sliku), što, kako su objasnili u tekstu u naučnom časopisu u kom su opisali postupak, pruža širok dijapazon mogućih primena.
Jeste li ikada razmišljali o tome koliko je sisarima potrebno vremena za akciju koju najpristojnije zovemo pražnjenje bešike? Ili, recimo, na kom nas delu tela najviše bole ujedi pčele? To su samo neka od zanimljivih pitanja za čijim su odgovorima ozbiljno tragali naučnici iz različitih zemalja, Tajlanda, Singapura, Čilea, Japana, Austrije, Velike Britanije, a za svoj su trud i zalaganje dobili prigodno priznanje: kao svojevrsna parodija na dodelu Nobelove nagrade, četvrt veka se već dodeljuju takozvane Ig Nobelove nagrade (igra reči, od engleskog ignoble, čije je značenje prost, ne plemenit) za smešna, zabavna i pomalo bizarna otkrića koja praktično, no dobro, barem za sada, nemaju nikakvu naučnu upotrebljivost. Bez obzira na to, dobitnicima je ovo priznanje prilično značajno, pa prevaljuju hiljade kilometara da bi stigli na svečanost na Univerzitetu Harvard.
Ovogodišnji dobitnici, kako se nagrada ponekad naziva, „otkačenog Nobela” za fiziku došli su do saznanja da je svim sisarima težim od tri kilograma potrebna u proseku dvadeset i jedna sekunda za pražnjenje bešike. Niste znali? Ok, sada znate.
Naučnika sa poznatog njujorškog univerziteta Cornell (Kornel) zanimalo je na kom delu tela najviše boli ubod pčele, što je ispitivao na sebi, puštajući da ga insekti ubodu dvadeset i pet puta. Utvrdio je da najmanje bole ujedi na glavi, srednjem prstu i nadlaktici, a najviše na polnom organu, nozdrvi i gornjoj usni.
Grupa naučnika iz Velike Britanije nagrađena je za istraživanje kojim je ispitivala da li vožnja preko ležećih policajaca može da pomogne u dijagnostikovanju upale slepog creva. Ideja je potekla od neke šale među hirurzima, ali lekarka i predavač na Oksfordu detaljnije se pozabavila ovim pitanjem i zaključila da je malo verovatno da pacijent, ukoliko ne oseća bol prilikom vožnje preko ležećih policajaca, ima problem sa slepim crevom. Značajna informacija, sada smo obogaćeni novim saznanjem.
Nagrada za biologiju pripala je istraživaču iz Čilea koji je otkrio da će pile, ako mu se ugradi veštački rep, hodati kao dinosaurus. „Jeste smešno, ali ovo je stvarno dobro priznanje”, bio je komentar ovog dobitnika.
„Otkačenog Nobela” za menadžment dobilo je otkriće da su mnogi uspešni poslovni ljudi koji su preživeli prirodne katastrofe (zemljotres, cunami, erupcija vulkana) u detinjstvu, razvili sklonost ka preuzimanju rizika. Jedno od nagrađenih otkrića koje bi lako moglo da nađe primenu verovatno je ideja policije tajlandske prestonice, koja je policajcima ponudila povećanje plate – ukoliko odbiju da prime mito!
Ovogodišnje priznanje za medicinu pripalo je timu koji je istraživao biomedicinske koristi intenzivnog ljubljenja, a za matematiku austrijskim naučnicima koji su matematičkim putem nastojali da dokuče da li je nekadašnji marokanski vladar tokom tri decenije zaista mogao da postane otac 888-ro dece.
Među dosadašnjim dobitnicima Ig Nobela nalazi se i Andre Geim, koji je nagrađen 2000. godine, nakon što je koristeći magnetne osobine vode postigao da mala žaba levitira (vidi sliku). Deset godina kasnije on je za istražovanje grafena dobio i Nobelovu nagradu, postavši tako prvi (za sada i jedini) koji je dobio obe nagrade. Na fotografiji je za govornicom kada je dobio Ig Nobela, a na bini su do njega nobelovci Rick Roberts, Dudley Herschech i Charkes Clements.
Domaćin ceremonije i utemeljivač ove nagrade Marc Abrahams uobičajeno se na kraju obratio gostima: „Ako večeras niste osvojili Ig Nobelovu nagradu, a naročito ako jeste – više sreće sledeće godine.”
(Na naslovnoj fotografiji je David Hu, sa odgovarajućim ukrasom oko vrata, koji je Ig Nobela dobio za istraživanje koje je pokazalo da je dužina uriniranja sisara uglavnom jednaka)
The first Ig Nobels…
… were created in 1991 by Marc Abrahams, editor and co-founder of the Annals of Improbable Research, and the master of ceremonies at all subsequent awards ceremonies. Awards were presented at that time for discoveries "that cannot, or should not, be reproduced". Ten prizes are awarded each year in many categories, including the Nobel Prize categories of physics, chemistry, physiology/medicine, literature, and peace, but also other categories such as public health, engineering, biology, and interdisciplinary research. The Ig Nobel Prizes recognize genuine achievements, with the exception of three prizes awarded in the first year to fictitious scientists Josiah S. Carberry, Paul DeFanti, and Thomas Kyle.
The awards are sometimes veiled criticism (or gentle satire), as in the two awards given for homeopathy research, prizes in "science education" to the Kansas and Colorado state boards of education for their stance regarding the teaching of evolution, and the prize awarded to Social Text after the Sokal affair. Most often, however, they draw attention to scientific articles that have some humorous or unexpected aspect. Examples range from the discovery that the presence of humans tends to sexually arouse ostriches, to the statement that black holes fulfill all the technical requirements to be the location of Hell, to research on the "five-second rule", a tongue-in-cheek belief that food dropped on the floor will not become contaminated if it is picked up within five seconds.
In 2010, Sir Andre Geim was awarded a Nobel Prize in physics for his work with graphene, thus becoming the first person to have received both a Nobel Prize and an individual Ig Nobel prize.
(Source: Wikipedia)
Magyarok (is) nyerték az IgNobelt
Az IgNobel nyertesei között hiába keresünk hazánk fiát, esetleg valakit az egykori állam utód-államaiból, ami természetesen nem jelenti azt, hogy errefelé nem lenne mivel dicsekednünk… A negyed évszázad alatt volt azonban három magyar(országi) nyertes is. Már az első évben, a kezdeti, gyorsan férehagyott elképzelés idejében, 1991-ben, az egész életművéért IgNobel-díjas lett Teller Ede, a harmadik díjat pedig, japán kollégáival, a szegedi Tóth Ágota kapta, a nyálkagombák útkereső módszereinek tanulmányozásáért, 2008-ban.
Azt mondják, a Nobel-díj dicsőséget, az Ig Nobel népszerűséget hoz: az évente kiosztott elismerések olyan tudósoknak járnak, akiknek valami röhejeset sikerült kideríteniük. Idén büszkék lehetünk, a fődíjat egy részben magyar felfedezés nyerte el, olvashatjuk egy tíz évvel ezelőtti írásban, melyben a sorrendben második magyar nyertesről, Gál Józsefról van szó. Aki hamarosan a dicső díj után felhagyott a tudományos munkával.
Gondolkozott-e már Ön azon, hogy a túlfűtött homoszexuális kacsák miért dugják meg előszeretettel halott fajtársaikat? Vagy tudta-e Ön, hogy a köldökpiszok alapszínárnyalata kékes? És mit szól azokhoz, akik komoly tudósnak nevezik magukat, miközben ilyen tudományos kérdések után kutatnak?
Az Ig Nobel-díjat egy tudományos humorral foglalkozó magazin ítéli oda különc kutatásoknak, amelyek előbb megnevettetik, de aztán elgondolkodtatják az embert… Az idei mezőny még a megszokotthoz képest is erősnek mutatkozott: volt itt cukormázban úszó tudós, kiderült, hogy milyen a békák szaga, amikor idegesek, ahogy az sem titok többé, hogy Yoshiro Nakamatsz mit evett az elmúlt 34 évben. Hogy mégis egy részben magyar felfedezés vitte el a fődíjat, az a pingvinek fingási szokásainak köszönhető, olvashatjuk egy korabeli hírben..
Még 1993-ban történt, hogy Victor Benno Meyer-Rochow, a Brémai Egyetem kiválósága az Antarktiszra érkezett, és elcsodálkozott azon, hogy a repülésre képtelen szárnyasok milyen dinamikusan ürítenek. Fényképezett, filmezett, aztán a felvételeket évekkel később megmutatta diákjainak, akiket szintén lenyűgöztek a pingvinfészkeket körülvevő ürülékcsíkok. A tudós ekkor jött rá, hogy egy eddig alulkezelt problémával áll szemben, ezért elhatározta, hogy leleplezi a pingvinben uralkodó nyomásviszonyokat. Kutatásaiban pedig egy magyar kutató, Gál József segítette.
Fotók segítségével a széklet röppályájából és konzisztenciájából arra a következtetésre jutottak, hogy a pingvinek 60 kilopascal nyomással lökik ki magukból székletüket. A csodálatos madarak tehát az embernél tapasztalt nyomóerő négyszeresével tisztítják bélrendszerüket. Bár természetesen a pingvinek fizikai adottságai is számítanak a hatótávolság szempontjából, a tanulmányból kiderül az az alapigazság, mely szerint fontosabb a nyomás, mint a kloáka átmérője.
Ez a felfedezés pedig meghozta a sikert, a német-magyar kutatópáros díjat nyert az idei IgNobel versenyben… Nehéz lehetett dönteni, hiszen mindegyik kategóriában erős indulókkal kellett szembenézniük Gáléknak.
(Írásunkban Magyarósi Csaba 2005. októberében megjelent cikkének részleteit /is/ használtuk)
Im Pinkeln sind wir alle unschlagbar
Wo tut ein Bienenstich eigentlich am meisten weh? Und kann ein Erdbeben aus mir einen guten Chef machen? Das sind zwei der Fragen, die dieses Jahr bei der Verleihung der Ig-Nobelpreise beantwortet wurden (die Lösungen gibt’s später im Text).
Seit 1991 werden die, seien wir ehrlich, eigentlich alternativlosen Nobelpreise Forschern verliehen, deren Errungenschaften "weder wiederholt werden können noch sollten". Richtig, klingt bescheuert, ist es aber nicht (nur).
So durften bereits Forscher eine Auszeichnung mit nach Hause nehmen, die eine Methode entwickelt haben, um Nasenbluten zu stoppen: Indem sie sich Pökelfleisch im die Nase stopften. Und ein Physik-Ig-Nobelpreis ehrte jenen Forscher, der erklärt hat, warum Butterbrote immer auf die Butterseite fallen.
Die Frage sei nicht, sagen die Initiatoren des Preises, ob die Erkenntnisse gut oder schlecht seien. Es gehe darum, Menschen erst zum Lachen und dann zum Nachdenken anzuregen.
Zumindest das mit dem Lachen klappt schon zuverlässig...
(Nach Zeit Online, von Hannes Schrader)