Inkluzija – dug put do ravnopravnog društva

Inkluzija – dug put do ravnopravnog društva
Koreni neravnopravnosti i neprihvatanje različitosti u društvu počinju od porodice kao osnovne ćelije društva: u ovoj mikro-sredini, najčešće nesvesno, počinjemo da pravimo podele koje su bazirane prema polu, godinama, sklonostima, potrebama….
Stevan Nikolić (Society) Udruživanjem istomišljenika u veće grupe, stavovi se pojačavaju, postaju vidljiviji i nameću se drugim sugrađanima. U skladu sa političkim, duhovnim ili ličnim ubeđenjima biće otvoreni za sve ili samo za određene srodne ili interesne grupe. Stepen otvorenosti ka različitim mišljenjima i spremnosti za njihovo prihvatanjem pokazatelj je demokratičnosti zajednice.
Inkluzija, termin koji se odnedavna kod nas češće pojavljuje u medijima, na tribinama, u školi pa i u porodici, ima cilj da nas potakne na razmišljanje, kako bi se stvorili uslovi za novo okruženje koje je prilagodljivo potrebama svih.
Zbog toga je veoma bitno da, ako težimo ka inkluzivnom društvu, krenemo od porodice i da se ceo proces lančano širi na celu društvenu vertikalu: građane, ustanove, institucije, mesne zajednice, lokalne samouprave, region, državu… Ovakvim povezivanjem, uspostavlja se međusektorska i intersektorska saradnja koja omogućava međusobno upoznavanje, definisanjem procedura delovanja u sistemu koje obezbeđuju fleksibilnost prema drugima. Na etničku, kulturnu, jezičku različitost okruženja gleda se kao bogatstvo, a ne kao osnovu za odvajanjem i dominacijom jedne grupe nad drugom. Produkt inkluzivnog obrazovanja je pojedin/ac-ka koji ima osećaj sopstvene vrednosti i samopoštovanja, doprinosi širenju interkulturalnog duha, ima razvijenu svest o postojanju različitosti kao i želju da ih prihvati… Samim tim, društvo postaje fleksibilno, promenljivo i prilagodljivo svakom pojedincu. Ovakav pristup uređenju društva daje šansu svim marginalizovanim i manjinskim zajednicama da postanu ravnopravne i da aktivno učestvuju u izgradnji novog društva koje je spremno da pravi ustupke zarad zajedničkog suživota…
Analizom pozicije romske zajednice, dolazimo do poražavajuće slike.
Romska zajednica se decenijama nalazi u „začaranom krugu” siromaštva. Siromašni su jer su nezaposleni, a nezaposleni jer nemaju adekvatnu kvalifikaciju. Posebne kvalifikacije nisu mogli da steknu jer su školu, najčešće, morali da napuste jer im roditelji nisu mogli obezbediti materijalne uslove za nesmetano školovanje. Decenijama, van vidokruga i interesovanja onih koji donose odluke, ali i celokupnog društva, mnoge generacije Roma u kontinuitetu žive u ekstremnom siromaštvu. Inicijativa za promenom statusa tumače se kao argument da „oni“ (Romi) nisu zainteresovani da promene način života, ne žele da sarađuju, ne žele da rade, kradu…
Stigmatizaciju romske zajednice pojačavaju i medijski napisi. Da bi vest bila što atraktivnija, i da bi se povećala prodaja, mediji najčešće u naslovima tekstova akcenat stavljaju na nacionalnu pripadnost: „ provalnik P. Kovač ̶ pripadnik romske nacionalnosti, opljačkao je staricu...“ „L. Dimović ̶ pripadnik romske nacionalnosti, ukrao je kokošku...“ Veoma retko se u javnosti objavi da je neko nedelo uradio/la pripadnik/ca neke druge nacionalnosti, ali kada to uradi pripadnik romske zajednice, svi su solidarni u stigmatizaciji svih Roma. To je za ovu zajednicu još jedan otežavajući momenat da se krene ka putu ravnopravnosti. Takav način života kreira i određeni model kulture življenja i ponašanja koji odudara od nametnutih standarda.
U proteklih dvadesetak godina, romska zajednica je postala vidljivija, sa svim svojim problemima, ali i neizvesnošću kako, sa kim, na koji način i kada će se prekinuti jednoličan život, koji je protkan generacijskim siromaštvom. Ono se, u vremenu svetske krize, još više pojačava. Analize pokazuju da i u siromaštvu postoje razlike. Tako je najsiromašniji Rom šest puta siromašniji od najsiromašnijeg neroma. Loši uslovi života utiču da tek svaki stoti Rom doživi 60-tu godinu.
Zatečeno stanje u romskoj zajednici može se menjati samo uz aktivno učešće obeju strana: većinskog i romskog stanovništva.
Najaktuelniji primer za ovu širu akciju je Dekada za inkluziju Roma, međunarodna inicijativa, prva te vrste, u okviru koje su se vlade Centralne i Jugoistočne Evrope obavezale da, u regionalnim okvirima, deluju na unapređivanju socijalno-ekonomskog statusa i inkluziji Roma. Pored državnih struktura, u ovu široku akciju su uključena međuvladina tela i nevladine organizacije, uključujući i civilne organizacije Roma. Ovo za cilj ima da se ubrza proces unapređenja položaja Roma, kao i transparentno i merljivo izveštavanje o postignutom napretku... Da bi se proces ubrzao, obuhvaćene su prioritetne oblasti: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje. Vlade uključenih zemalja obavezale su se da se unapređenjem položaja Roma bave uzimajući u obzir i ključne aspekte ̶ siromaštvo, diskriminaciju i rodnu ravnopravnost. Srbija je jedna od potpisanica ove inicijative i time je pokazala da ima nameru da aktivno podržava programe koji će uticati na promenu u životu romske zajednice. Kako bi pomogla toj ranjivoj etničkoj i socijalnoj manjini da, obrazujući se, izađe iz začaranog kruga siromaštva, uvedene su afirmativne mere za upis Roma u srednje škole i na fakultete. Prema tim merama, pripadnici iz ove zajednice, ako ispune određene kriteriume, upisuju se na željeni smer, dobivaju stipendije i za osobe, koje pohađaju školu van mesta stanovanja, obezbeđuje se smeštaj u učeničkom domu. Ova dobra namera je ugrožena, kažu u Nacionalnom savetu Roma, pojavom „lažnih“ Roma. Naime, da bi se upisali u određene škole, pripadnici neromske zajednice pri upisu insistiraju da budu prihvaćeni kao Romi. Do sada je bila praksa da određene romske insituticije ili NVO daju potvrdu da je neko pripadnik romske nacionalnosti. Nakon intervencije pokrajinskog ombudsmana, prekinulo se sa ovom praksom.
S druge strane, Ustav i zakoni propisuju da svako može da se izjašnjava i opredeljuje za nacionalnu pripadnost onako kako se oseća. Samim tim, praktično je nemoguće dokazati da neko nije Rom, ukoliko se već tako izjasnio. U narednom periodu se očekuje da se nađe rešenje kako se ova, ali i druga srodna namera, ne bi zloupotrebile, te da donesu željeni efekat.
Ovo su pokazatelji koji ukazuju da će proći mnogo vremena dok predstavnici romske zajednice pređu preko praga siromaštva.

Inkluzija –lungo drom dži kol vorta ortosko amalipre
Bučumo katar o bijekhipe thaj averčhandimasko bilinipe ando amalipe teljaren katar o amalimsko fundo –familija. Ande kava, amalimaskp majcikno kotor, majbut drom bimincale ćeras pharavimata save si fundome po dženipe, brša, po džanglipe, trubipe… Khetanipe jećhegođengo manušengo ande majbare kupe, avel majdikhlo dićhipe po politikako trajo, religija av amalipe. Kodova sistemo, majloće čhol pes ande manušego šero. Kozom von avena putarde pala averčhandimasko dićhipe kodovo si vi sikadipe kozom e demokratije dija ando o amalipe.
Inkluzija si alav savo ašunel pes ande e medije, pe tribune, sikamne thana numaj vi kea mare njamurja. Kodova alav trubul te del men zor te gîndisaras sar te ćerenpes šaimata pala nevo trujalipe savo si lačho pala savorra. Pala kodova si semno, te kamas te traisaras ando inkluzivno amalipe, musaj te teljaras katar e njamurja thaj te kodova proceso klcikanes buhljarel pe sasti amalikani vertikala: manuša, institucije, cikne forurja, forujrja, regionurja, raštre….Kodova kerel maškarsektorijalno than inetrsektrijalno khetanipe savi del šaipe po majlačhe pindžaripe, procedurengo kerdipe ando o sistemo savo del fundo te aas fleksibilno pe aver manuša. Po etnikano, kulturako, čhibjako trujalimasko averčhandipe dićhel pes sar barvalipe a na sar fundo te pharavel pes amalimasko khetanipe thaj te del pes zor numaj jećhe kupaće manušenđi
Inkluzivno trujalipe del šaipe se čhudine manušenđe kupenđe thaj vi nacionalne minoritonenđe te aven vorta ortošće ćidimata thaj te aktivno len than ando amalimasko vazdipe savo del šaipe savorenđe te khetane traisaren.
Te pučasamen kaj si o rromano them ando kava konteksto, avas dži kol bibahtali tasvir. E Rroma si but bršenca phandade ande “drabarno čakrengo čorrîpe”. Von si čorre kaj si bi bućarne, bibućarni si kaj naj len kvalifikacije. Dži late naštik aresline kaj o sikamno than, butivar, musaj te mekle kaj lenđe njamonen nas love te den len pala bipharimasko sićope.
Ramomata ande e mediumurja butivar keren stigma pala o rromani them. O nevipe te avel atraktivno thaj te e patrin bićinel pes majbut, o akcento čhol pes po naciono :”P. Kovač, -andar o rromano kidipe, čorda purane džuvlja”..”L:Dimović- andar o rromani ćidipe-čorda e khanji..”
Ande nakhle biš brša rromano pharipe teljarda te avel dikljardo. Te kodova nakhavel pes, ćerde pes but programurja. Jekh katar kodova si vi “Inicijativa pala e Dekada e Rromenđi” savi ramosarda vi e Srbija. Kaja inicijativa učharel o sićope, sastipe, bućaripe thaj ćeresko bešipe. Ando o sićope si čhutini “afirmativno akcija” savi del šaipe e rromane sikamnenđe te džan ande maškarutni sikamni thaj po fakulteto.
Nevimata si kaj e gadže mothon kaj si Rroma thaj vi von kamen te len kodova šaipe. Kodole bućasa, von len o šaipe katar e rromne sikamne te ćeren majlačho avutnipe ko rromano them.
Kava si sikavipe, kaj naćhela but vrjama dži kol e Rroma či inkljena andar o čorrîpe.