Jezik nas je održao

Jezik nas je održao
Romska zajednica može da bude primer kako jezik može da bude vezivno tkivo u očuvanju kulture i nacionalog identiteta
Stevan Nikolić (Society/Society) Istorija nije bila naklonjena ovoj dugo prisutnoj, ali malo poznatoj zajednici.
Romski jezik je jedina „knjiga” koju je ovaj narod sa sobom poneo iz prapostojbine Indije. On predstavlja kolektivnu memoriju i svedočanstvo kako Romi shvataju svet, ali i same sebe. Romski jezik je „inventar materijalne i duhovne kulture” kojoj su nekada pripadali i koji istovremeno sadrži elemente kulture drugih naroda sa kojima su dolazili u dodir tokom
njihovih seoba. Svako novo nastojanje da se doprinese ukupnosti izučavanja romske kulture i jezika od velikog je značaja, kako za same Rome, tako i za sredinu u kojoj oni žive.
Jezik romske zajednice spada u indo-arijsku granu indo-evropske porodice jezika, prakritsku podgrupu koja je arealno vezana za severni deo indijskog potkontinenta. Prema nalazima uporedne lingvistike, romski jezik se negde oko 1000. godine odvojio od matične grupe, da bi se dalje delio na brojne dijalekte. Kako su se Romi naseljavali na određenim prostorima, njihov jezik je bivao izložen uticaju lokalnih jezika.
Zahvaljujući činjenici da su Romi u svojim neprestanim migracijama dospeli gotovo u svaki kutak planete, romski jezik je jedan od geografski najrasprostranjenijih i najrazuđenijih jezika                                                         na svetu. Sa druge strane, spada u red jezika koji uprkos navedenoj činjenici nije dovoljno sistematski istraživan i studiozno opisan. Mnogostruki su razlozi tome. Svaki Rom bi želeo da se romski jezik standardizuje. Da bude prihvaćen od svih.
Mnogi zaboravljaju istoriju razvoja i standardizacije jezika drugih naroda, a nažalost, to zaboravljaju i narodi koji su taj put prešli, pa su i oni nestrpljivi, više od Roma, da se do toga dođe. Neko zaboravlja, da se standardnim jezikom služi samo elita jednog naroda, dok narod govori narodnim jezikom. Zato, treba dozvoliti i Romima da se standardni jezik uči po školama i da se tim jezikom služe obrazovani slojevi romske nacionalne zajednice.
Zbog čestih progona, koji su ih kroz istoriju pratili, u novije vreme su Romi sklapali mešovite brakove koji su za posledicu imali namernu skrivenu asimilaciju. To je bilo vidljivo posle Drugog svetskog rata. Jezik je počeo da se zaboravlja. Podrška državnih organa je bila veoma bitna za otvaranje nove dimenzije u formiranju temelja u zajednici za očuvanju romskog jezika i kulture. Danas se njime najviše služe Romi u Istočnoj Evropi. U tim zemljama, a ni drugde u svetu, romski jezik se ne tretira kao priznati jezik, prevashodno iz razloga što se pre može govoriti o grupi dijalekata koji nemaju jedinstvenog reprezenta u obliku standardnog jezika. Romskim jezikom se ljudi služe kao maternjim još samo na Balkanu, u Velsu i Finskoj, mada romski jezik u ove dve zemlje govori još samo mali broj ljudi. U novije vreme beležimo na ovim prostorima nastojanja da se na romskom piše i objavljuju knjige, kao i da se priređuju redovniji programi na lokalnim elektronskim medijima.
Ono što je za romski jezik i kulturu od posebne važnosti jeste da je krajem prošlog veka bio inteziviran rad na prevođenju kapitalnih dela svetske kulturne baštine na romski jezik. U tom smislu, objavljen je prvi prevod kompletnog Novog zaveta na romski jezik (1991), delo Trifuna Dimića (1956-2001) iz Novog Sada, koji je preveo i celokupnu Bibliju na romski. Održana je i liturgija na romskom jeziku.
Trifun Dimić je začetnik uvođenja romskog jezika u obrazovne institucije u Vojvodini. U tom peridou Romi su imali status etničke zajednice. Vlada AP Vojvodine je imala sluha za potrebe zajednice i 1996. godine je eksperimentalno uveden romski jezik u tri škole na teritorirji                                                                           Vojovidne: u školama u Tovariševu i Obrovcu u opštini Bačka Palanka, te u školi u Deronjama u opštini Odžaci. Za prve polaznike je štampana „Pismenica”, koja je bila preteča Bukvara. Romski jezik je 1998. godine zavnično ušao u obrazovne ustanove na teritoriji Vojvodine. Tada je štampan Bukvar. Autor ovog udžbenika je bio Trifun Dimić.
Romski jezik je ušao u obrazovne institucije i proširio se na celu Srbiju.
Romi iz celog sveta su veoma aktivni na društvenim mrežama. Dok se čeka standardizacija, narod ima potrebu da međusobno komunicira na maternjem jeziku. Autor ovog teksta bez problema komunicira sa Romina iz Izraela, Portugala, Brazila, Nemačke… To je draž jezika. Ne govorimo istim dijalektom, ali ako želimo da komuniciramo, mi ćemo se lako razumeti.
Podrška međunarodne zajednice i državnih institucija otvara novu dimenziju za pronalaženje zajedničkog puta da se romski jezik očuva, da zaživi u obrazovnim inistitucijama i da se formiraju nove generacije koje će aktivnim znanjem maternjeg jezika garantovati njegov opstanak. Očuvanjem jezika, sačuvaćemo svoju kulturu i identitet.