Lead our leaders

Lead our leaders
Povedimo naše vođe, zapisano je na stranici Avaaz-a, ispod slike trogodišnjeg deteta koje je život izgubilo u moru, bežeći sa svojom porodicom od strahota rata u svojoj zemlji
Đ. D./S.S. (Society) Turska novinarka Nilufer Demir snimila je na plaži u Bodrumu telo nesretnog Ajlama (Aylam) Kurdija, nevinog deteta čiji će tragičan kraj ostati simbol nesrećne sudbine stotina i stotina hiljada izbeglica koje beže od ratnih sukoba i nemaštine u svojim zemljama. Na Bliskom istoku ili u Africi, svejedno, sudbine su im iste. Neki, na žalost, nikada neće stići u zemlje svojih snova, poput malenog sirijskog deteta snimljenog kako beživotno leži na obali, nebrojenih koji su nestali u dubinama Sredozemnog mora, onih sedamdeset koje su bezdušni prevoznici podavili u kamionu u Austriji, ili večito nasmejanog momka iz Afrike, koji je nesretnim slučajem stradao u Beogradu.
Njegovo ime nam, evo, beži iz sećanja, a imena su važna, jer samo tako oni – bili azilanti, izbeglice, migranti, svejedno – postaju ljudi, a ono kroz šta prolaze i što im se događa postaju ljudske sudbine, a ne nešto što se, eto, događa nekom... Negde, makar to bilo i tu, pored nas.
Kroz Srbiju je ove godine, ili tokom godinu dana, nije važno, prošlo njih stotinu i trideset hiljada, saopšteno je nedavno. Ogromna brojka, ako znamo da smo mi samo jedna od staza na tom nesrećnom putu koji vodi ka sanjanom zapadu.
Zašto ne prema jugu, ili istoku, prema bogatim zemljama arapskog sveta, pita se novinarka u listu na mađarskom jeziku, navodeći zamamne brojke nacionalnog dohotka u njima. Zaboravlja pri tom da ti ljudi zemlje prema kojima su krenuli ne biraju po tome, da ih najveći deo zbog različitih razloga (recimo, rase, religijskih opredeljenja) u zemljama koje pominje nikako ne bi bio dobrodošao.
Daleko od toga da je demokratski zapad posebno oduševljen onim što će na kraju ipak morati da prihvati, ali tako je to sa demokratijom: ponekad, da bi ostao demokrat, moraš da radiš i ono što baš ne bi. Jer inače moraš da se odrekneš demokratije, a to, ako si već tamo stigao, nije baš poželjna varijanta.
Okej, koleginica je postavila pitanje, ali šta ćemo sa onima koji nisu savladali pitanja iz istorije? Čitamo u današnjoj (ovo pišem/o u nedelju, 6. septembra) „Politici” vest da je Vaclav (Václav) Klaus pokrenuo peticiju protiv izbeglica. Klaus je bivši češki predsednik, a u peticiji koju je prvi potpisao traži (hm, zahteva) da vlada njegove zemlje kategorično odbije „pritisak nekih članica Evropske unije da se izbeglice preraspodele, a da Češka počne da brani svoje granice i uz pomoć policije i vojske po svaku cenu”. Klausa izgleda treba podsetiti na trenutak iz ne tako davne prošlosti kada je, nakon vojnom silom ugušenog Praškog proleća, Pražské jaro, na češkom, ne mali broj Čeha bio prinuđen na izbeglištvo. Šta su tada trebale da urade druge zemlje, da brane svoje granice „po svaku cenu?”
No, nije on usamljen, vrluda i tamošnja vlast, kao uostalom i ona u drugom delu nekadašnje zajedničke zemlje, u Slovačkoj. Uzgred, Pražská jar je na slovačkom Praško proleće, kog se i oni izgleda slabo sećaju, žaleći se usput da nemaju uslova za prijem muslimana, jer, eto, nemaju džamija...
Nismo je dugo imali ni mi u Subotici, pa se opet živelo.
Za razliku od pomenute dve zemlje, Mađarska objektivno jeste na izbegličkom putu, pa se vlast Viktora Orbana (Orbán Viktor) dosetila da dolazak – ili je tačnije reći prolazak? –izbeglica spreči podizanjem zida na granici prema Srbiji. Kao i kod njihovih severnih suseda, osim umesnih primedbi (recimo, bezbednosnih pitanja), i ovde se može podsetiti na izgleda zaboravljenu istoriju, kada su Mađari masovno napuštali svoju zemlju nakon sloma revolucije (1956-os forradalom, na mađarskom). U najmanju ruku nije, dakle, pristojno, da pružanje pomoći odbija onaj kome je ona svojevremeno pružena.
Čitalac će opravdano pitati, a šta je taj Avaaz, što ga pomenusmo na početku teksta?
Najkraće rečeno, mogli bismo reći da je to globalna građanska organizacija koja promoviše raznorodne aktivnosti u oblasti klimatskih promena, ljudskih prava, zaštite životinja (ili, ako neko želi, prava životinja), korupcije, siromaštva i sukoba (konflikta). Jedan od načina koje koristi zalažući se za svoje ciljeve su i pisma, zovite ih peticijama ako hoćete, po pravilu sa stotinama hiljada potpisa, putem kojih se zalaže za rešavanje nekog pitanja iz pomenutih oblasti.
U četvtak, 3. septembra, pokrenuta je akcija prikupljanja potpisa za peticiju Evropskoj uniji, sa zahtevom da se nađe rešenje za pitanje izbeglica, jer više nema vremena za gubljenje. Fotografija nesrećne sirijske bebe bila je „okidač” za ovu akciju, čiji je prvi plan bio da se prikupi stotinu hiljada potpisa. Do vikenda cilj je postignut, pa je u subotu već bio 750 hiljada, potom milion, a sada, u momentu dok završavamo ovaj prilog, u ponedeljak 7. septembra popodne, peticiju je već potpisalo više od 1,12 miliona ljudi, a cilj je podignut, na 1,25 miliona potpisa.
Nema nikakve sumnje da je ovo jedna od najmasovnijih, ujedno i najznačajnijih akcija Avazz-a u poslednje vreme. Potražite njihov sajt, podržite ovu inicijativu; mi smo to već učinili.
Tipping point
This image of a tiny baby lying lifeless on the shore is, like so many, too heartbreaking to watch. What’s really appalling is that instead of being shocked to take urgent action, our leaders are stuck in a fighting match on whose problem this is. But for the first time ever, there’s a glimmer of hope for a solution.
After massive public calls to welcome refugees, German Chancellor Merkel is leading efforts to deliver a new, strong European Union plan that would give refuge to people fleeing war and hunger. France is on board, but shamefully the UK, Hungary, and other Eastern European countries have been blocking this emergency action. Whether EU politicians lead the world to a humane 21st century refugee plan, or turn their backs, depends on how much they feel the public demands it. That’s where we come in.
Right now we are at a tipping point. It’s time for us to lead our leaders. EU Ministers are meeting in the next few days to set their positions, so there’s no time to lose. Join the call for a plan to give these terrified families safe haven now -- Avaaz will deliver our proposal to all key decision makers before their summit.
(From the letter of Avaaz)
Fordulópont
Mint sok más, ez a parton élettelenül fekvő kis baba képe is a szemünkben túl szívszorítóan hat. Ami igazán megdöbbentő az, hogy ahelyett, hogy sokkolta és gyors akcióra késztette volna őket, vezetőink elakadtak egy harcias hozzáállásban, hogy kinek is a problémájáról van szó. De ez most az első alkalom egyáltalán, hogy van egy halvány remény a megoldásra.
A menekültek befogadását ösztönző erőteljes nyilvános felhívás után, Merkel német kancellár van az erőfeszítések élén melyeknek célja egy új, erőteljes Európai únios terv, amely menedéket adna a háborútól és éhinségtől menekülő embereknek. Franciaország kíséri, de szégyenletes, hogy az Egyesült Királyság, Magyarország és más kelet-európai államok gátoljék ezt a mentési akciót. Vajon az EU politikusai egy humánus 21-ik századi menekült-terv felé vezetik a világot, vagy hátat fordítanak, attol függően, hogy mennyire érzik a polgárok szükségeit. Itt jelenünk meg mink.
Most vagyunk a fordulópontnál. Itt az ideje, hogy vezessük vezetőinket. A következő néhány napban találkoznak az EU miniszterei, hogy egyeztessék hozzáállásukat, tehát nincs veszíteni való idő. Csatlakozz a felhíváshoz, hogy ezeknek a rémült családoknak menedéket adjunk – javaslatunkat az Avaaz minden döntéshozóhoz eljutatja, az értekezlet előtt.
(Az Avaaz leveléből)