Politehnička škola, subotički centar esperanta

Politehnička škola, subotički centar esperanta
Subotička Politehnička škola je od prošle školske godine „udomila” još jednu sekciju, u okviru koje učenici mogu da se upoznaju sa međunarodnim jezikom esperanto; to je još jedna od brojnih vannastavnih aktivnosti koje ova srednja škola nudi konstantno, a esperanto-sekcija će biti aktivna i naredne školske godine
(Redakcijska obrada; Society) Sekcija je osnovana s ciljem da mlade informiše o ovom međunarodnom jeziku, da im pruži mogućnost učenja i njegove primene. Prva, informativna predavanja o esperantu održana su 26. septembra 2014. godine, povodom Evropskog dana jezika. Zahvaljujući Moodle sistemu daljinskog učenja koji koriste u školi, sadržaj časova u okviru sekcije dostupan je i u elektronskoj formi. Članovi sekcije pomagali su i rad Društva za esperanto „Tibor Sekelj”, pre svega organizovanje međunarodnog polaganja ispita iz esperanta, čiji je domaćin u Subotici bila Politehnička škola.
Škola je 30. maja ove godine bila domaćin tog, slobodno možemo reći posebnog događaja, Svetskog KER ispita iz esperanta (KER – Komuna Eŭropa Referenckadro, u prevodu: Zajednički evropski okvir za jezike). Skraćenica nije samo zgodno pozivanje na Evropu, već naziv za sistem jezičkih ispita priznatih u svim zemljama Evropske unije, pa će tako i oni koji su ispit položili u Subotici, svoje diplome moći koristiti u svim zemjama EU.
Ispiti su održani na standardizovanim nivoima B1, B2 i C1. Tog dana ispit je istovremeno organizovan na raznim stranama sveta, u dvanaest gradova iz sedam zemalja, među kojima je bio i naš grad. Subotica je ove godine bila jedini grad na Balkanu koji je organizovao ispit, dok se u drugim zemljama on odvijao još u Moskvi, Seulu, Tokiju, Osaki, Parizu, Tuluzu, Limožu, Lanjonu, Hagu, kao i u brazilskim gradovima Kuritiba i Masejo.
Sesija u Subotici je bila međunarodnog karaktera, jer je ispit polagalo deset kandidata iz tri zemlje, Slovenije, Bugarske i Srbije. Manifestaciji je prisustvovao i Stefan MacGill, potpredsednik Svetskog esperantskog saveza (UEA – Universala Esperanto Asocio). Usmeni deo ispita je realizovan preko interneta, uz vođstvo Katalin Kováts iz Holandije, koja je odgovorna za ispite u okviru UEA. Nakon ispita održan je kulturno-umetnički program, takođe u Politehničkoj školi.
Rezultati ovog ispita su objavljeni u julu, a diplome su na Svetskom kongresu esperantista u Francuskoj svečano uručene, kandidatima, ili predstavnicima zemalja kandidata.
Esperantisti su se ove godine na svetskom kongresu, koji se održava svake godine, poslednjih dana jula, okupili u francuskom gradu Lille-u. Na stotom svetskom kongresu okupilo ih se više od 2.600, a učesnici su stigli iz više od osamdeset zemalja, među njima, naravno, i iz Srbije. Njima nisu bili potrebni prevodioci da bi raspravljali o temi kongresa: ''Jezici, umetnosti i vrednosti u dijalogu među kulturama''. Svi su oni govorili na međunarodnom jeziku, esperantu, pa su se svi sastanci, predavanja i umetničke predstave odvijali bez teškoća u međusobnoj komunikaciji. Svečano otvaranje kongresa, 26. jula, na Dan esperanta, kada esperantisti slave rođendan ovog međunarodnog jezika, moglo se – prvi put u istoriji svetskih kongresa esperantista –  pratiti i preko interneta.
Kongres se održava svake godine u drugoj zemlji, a često i na drugom kontinentu. Lille, grad domaćin ovogodišnjeg kongresa, nalazi se u blizini grada Boulogne-sur-Mer, gde je 1905. godine održan prvi svetski skup esperantista. Za učesnike kongresa organizovana je ekskurzija tokom koje su imali priliku da posete ovo istorijsko mesto. Naredni svetski kongres biće održan u Nitri u Slovačkoj, 2016. godine, a godinu dana kasnije domaćin će biti Seul u Južnoj Koreji. Odmah nakon svetskih kongresa tradicionalno se održava kongres mladih esperantista, čiji je domaćin ove godine bio Wiesbaden, u Nemačkoj.
L. L. Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanta, imao je veliki san. Prvi udžbenik esperanta izdao je 1887. godine, i danas, 128 godina kasnije, može se reći da esperanto živi i razvija se kao i drugi jezici. Ovaj jezik pruža jednake šanse u sporazumevanju, ne pripada nijednom narodu i pripada svima podjednako, a zahvaljujući planskom poreklu, nekoliko puta je lakši od svih drugih jezika.
Internet, razna kompjuterska tehnika, kursevi dostupni na internetu, čak i za mobilne telefone (npr. Speak and Learn, uTalk), značajno su povećali broj onih koji govore esperanto. Osim u okviru lokalnih kurseva (o subotičkom kursu možete se informisati pišući na adresu es.tiborsekelj@gmail.com), zahvaljujući internetu bezmalo 200.000 (nije šala: skoro dve stotine hiljada) ljudi u celom svetu je učilo ili uče međunarodni jezik. Potražite adresu http://lernu.net, gde se sa esperantom možete upoznati korišćenjem nekog od više od četrdeset jezika. Svakog trenutka u celom svetu se čuje radio kanal na internetu, na adresi http://muzaiko.info, a ljubitelji filma mogu gledati esperantski TV kanal http://esperantotv.net. Google takođe prevodi na, odnosno sa esperanta. Wikipedia, leksikon na internetu, ima trenutno više od 200.000 članaka na esperantu, nalazeći se u drugoj grupi jezika (oko tridesetog mesta) koji pojedinačno imaju više od 100.000 članaka.
Ukoliko vas zanimaju jezici, posetite web-stranicu http://lingvo.info, koja na osamnaest jezika, među njima i na hrvatskom (na srpkom još ne), nudi interesantan uvod u skoro trideset evropskih jezika, pa i u esperanto (potražite u meniju opciju Lingvopedija).

Knjiga za stogodišnjicu rođenja Tibora Sekelja
Možda i nije prvi, ali značajan kontakt Politehničke škole sa esperantom dogodio se 2012. godine. Obeležavajući stotu godišnjicu rođenja Tibora Sekelja, subotički su esperantisti uz ostale programe, objavili i njemu posvećenu knjigu. Koja je trebala da se pojavi bezmalo dve decenije ranije, ali su prilike učinile da bude izdata mnogo kasnije.
Knjiga je tehnički obrađena i pripremljena u štampariji Politehničke škole, u kojoj se učenici upoznaju sa tajnama ovog zanata.

Eszperantó-szakkör a Politechnikai Iskolában
Új szakkörrel gyarapodott a szabadkai Politechnikai középiskola a múlt tanévben: a diákok egy csoportja az eszperantó nemzetközi nyelvet kezdte tanulni. Ez csak egyike az iskolában működő szakkörök széles csoportjának és az idén folytatja is tavaly kezdett programját.
A szakkör megszervezésének célja a diákság tájékoztatása volt a nemzetközi nyelvről,  lehetőséget nyújtva nekih anak megismerésére, valamint gyakorlati használatára. Az Nyelvek Európai Napján, 2014 szeptemberében szervezték meg az első bemutató összejövetelt és előadást, időközben a csoport tagjai segítettek a Székely Tibor egyesület programjainak megvalósításában is.
Ilyen értelemben minden bizonnyal legnagyobb súlya van a nemzetköti KER-vizsgák (KER – Komuna Eŭropa Referenckadro, Közös Európai Nyelvkeret), megszervezése, az idén, májusban. A szabadkán megszervezett vizsgá(ko)n tíz résztvevő vet részt, három orszagból, Bulgáriából, Szlovéniából és Szerbiából. Egyedülálló eset volt ez az idei KER-vizsgák keretében, melyeket egyidejűleg, világszerte, hét ország tizenkét városában tartottak.
Végül, meg kell említenünk, hogy a szabadkai vizsgáknak aktív résztvevője volt Stefan MacGill, az Eszperantó Viláhszövetség alelnöke, akinek ez nem volt az első látogatása városunkban.

Politeknika lernejo, la subotica centro de esperanto
Ek de pasinta lernojaro la Politeknika lernejo gastigas novan sekcion, en kadro de kiu grupo da lernantoj okupiĝas pri esperanto. Tio estas ankoraŭ unu el inter la multnombraj ekster-instruaj programoj en la lernejo, kiu aktivos ankaŭ en la sekvaj jaroj.
La sekcio estis fondita kun celo informi la junulojn pri la internacia lingvo, doni al ili eblecon lerni la lingvon kaj apliki ĝin. Okaze de eŭropa Tago de lingvoj, en septembro 2014-a okazis la unua prezentado kaj prelego, dum intertempe la membroj de la sekcio helpis ankaŭ en realigo de programoj de la societo „Tibor Sekelj”.
Certe la plej grava en tiu senco estis la organizado de la internacia KER-ekzameno (KER – Komuna Eŭropa Referenckadro), en majo ĉi-jara, kiun partoprenis dek ekzamenintoj el tri landoj, Bulgario, Slovenio kaj Serbio. Tio estis unika okazo en ĉi-jara sesio de KER-ekzamenoj, kiuj samtempe okazis en dekdu urboj en sep landoj, ĉirkaŭ la mondo.
Fine, ni menciu ke la ekzamenon aktive partoprenis ankaŭ la vicprezidanto de UEA, Stefan MacGill, kiu nun ne la unuan fojon estis en Subotica.