Populisti i autokrate ugrožavaju demokratiju

Populisti i autokrate ugrožavaju demokratiju
Više od deset godina svet je suočen sa urušavanjem globalnih sloboda, konstatuje američka nevladina organizacija Freedom House u svom izveštaju za prošlu godinu, objavljenom nedavno. Populizam i autokratizam (totalitarizam) dve su najveće pretnje po globalnu demokratiju i one su obeležile prošlu godinu, navodi se u izveštaju.
Đ. Dragojlović (Society/Society) Proces urušavanja prava i sloboda kontinuirano se odvija već jedanaest godina (pogledajte tabelu Promene... u prilogu ovom tekstu), a u 2016. godini pad je zabeležen u 109 zemalja, dok su pozitivni pomaci zabeleženi u 60 zemalja. Pogoršanje u oblastima političkih prava i sloboda zabeleženo je i u nekim zemljama koje su ranijih godina bile rangirane kao slobodne, pa i danas imaju taj status, poput SAD, Brazila, Češke, Francuske, Mađarske, Poljske, konstatuje se u izveštaju Freedom House-a (Kuća slobode), Populisti i autokrate: dvostruka opasnost za globalnu demokratiju (Populists and Autocrats: The Dual Threat do Global Democracy).
Ono što je za nas najzanimljivije, takva su kretanja zabeležena i u Srbiji, navodi se u izveštaju, iako ukupne ocene za našu zemlju nisu promenjene u odnosu na ranije godine.
Istraživanje je i prošle godine obuhvatilo 195 zemalja, od kojih je prema dobijenim rezultatima 86 zemalja, koje predstavljaju 44 posto, odnosno, ako se posmatra prema broju stanovnika, 40 posto, uvršteno u kategoriju slobodnih. Delimično je slobodno 59 zemalja, odnosno 30 posto, koje obuhvataju 24 posto stanovništva sveta, dok je neslobodnih 50, dakle 26 posto svih zemalja, koje obuhvataju 36 posto svetskog stanovništva.
U zemljama obuhvaćenim istraživanjem živi nešto više od 7,4 milijarde ljudi. U neslobodnim zemljama živi oko 2,66 milijardi ljudi, ali polovina od tog broja živi u jednoj zemlji – Kini.
Ovo istraživanje obuhvata dve kategorije, politička prava i građanske slobode, a prema rezultatima deset najbolje plasiranih zemalja su Finska, Norveška, Švedska, Kanada, Holandija, Australija, Novi Zeland, Urugvaj, Danska i Portugalija.
Gde smo mi na toj listi? Srbija je rangirana na 53. mesto, dakle na sam kraj prve dve trećine slobodnih zemalja, odmah iza Mađarske. Šta otprilike znači ta pozicija možda će biti jasnije ako se posmatra u kontekstu podataka o pozicijama na koje su rangirane neke druge zemlje. Pri tom, treba da znamo da su iz dijagrama koji predstavlja pozicije pojedinih zemalja izostavljene one koje imaju manje od milion stanovnika, nekih dvadesetak zemalja. Neke od njih su nedvojbeno visoko plasirane na listi slobodnih, pa rangiranje zemalja koje pominjemo u tekstu treba posmatrati u tom svetlu.
Krenimo od onih sa kojima smo svojevremeno bili u istoj državi, ionako volimo da se sa njima poredimo, čak i ako to najčešće ne bismo ni za živu glavu priznali. Najbolje je plasirana Slovenija, na 23. mestu, pred kraj prve trećine slobodnih zemalja. Hrvatska je deset mesta niže, plasirana kao 33-a, a Srbija je na ovoj listi nekadašnjih republika treća. Sledi Makedonija na 79. mestu, pa Bosna i Heregovina na 83. i Kosovo na 87. mestu. Crna Gora je među zemljama koje se zbog broja stanovnika ne pojavljuju na dijagramu, a prema rezultatima ocenjivanja koje možete videti u tabeli Politička... verovatno je negde između Srbije i Makedonije. Sve u svemu, među slobodnim državama su, kako je navedeno u izveštaju, Srbija i Hrvatska, dok su kao delimično slobodne navedene Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo.
Ako smo već pomenuli tabelu Politička... red je da kažemo i šta predstavljaju brojke pomenute u njoj. Najkraće rečeno, to je numerički izraženo rangiranje političkih prava i građanskih sloboda, na skali od 1 do 7: što je brojka niža, ocena stanja je bolja i obrnuto. Poređenja radi, kod pomenutih deset najbolje plasiranih zemalja, i politička prav i građanske slobode su ocenjene sa 1, dakle najboljom ocenom. Ukupno je četrdeset i šest zemalja dobilo tu dvostruku jedinicu, dok je dve najniže ocene, dakle dvostruku sedmicu, zaslužilo trinaest zemalja.
Na Balkanu su fer izborni procesi i vladavina prava dodatno pogoršani nakon što je Eropska unija zanemarila svoju ulogu u promociji demokratije među državama koje žele da joj se priključe, zaključak je izveštaja za ovaj region.
Svi delovi nekadašnje Jugoslavije su dakle negde u gornjem delu liste koja obuhvata 195 zemalja, ali da bi slika bila razumljivija, evo nekoliko podataka. Češka je, recimo, rangirana na 20. mesto, Španija je dva mesta niže, odmah ispred Slovenije. Zemlja koja se voli predstavljati kao lider slobodnog sveta, SAD, rangirana je kao 28. na ovoj listi, odmah iza Tajvana na 26. i Francuske na 27. mestu, a ispred Italije na 29. mestu. Slovačka je 32. prema ovom rangiranju, a Mongolija je na 35. mestu, ispred Grčke na 36. i Rumunije na 37. mestu. Bugarska je na 44. mestu a Albanija na 58. Evo još nekoliko podataka: Singapur je rangiran na 88. mesto, na 108. mestu je Turska, Rusija je prema ovom rangiranju na 135. mestu, a na 143. mestu je Kina. Na dijagramu je označeno da su Poljska, Filipini, Hong Kong, Zambija, Mozambik, Nikaragva, Turska, Kina, Etiopija i Južni Sudan zemlje koje su pogoršale svoj položaj na ovoj listi, dok je samo jedna, Kolumbija, poboljšala svoju poziciju.
Na globalnom planu, najgore plasirani regioni u prošloj godini su Bliski Istok, Severna Afrika i Evroazija, dok su evropske zemlje zabeležile najveći pad u pravima i slobodama u protekloj deceniji, ocenjuje se u izveštaju.
Freedom House rezultate istraživanja prikazuje u šest geografskih područja na koja je podelio svet, koja se ne preklapaju uvek sa kontinentalnim podelama. Prema tim podacima, regionalni trendovi u 2016. godini imali su sledeća obeležja (prva brojka se odnosi na broj stanovnika, izražen u procentima, a druga, u zagradi, na broj zemalja, takođe u procentima):
Podsaharska Afrika, 1,02 milijarde stanovnika
Slobodnih 12 (18), delimično slobodnih 49 (41), neslobodnih 39 (41)
Azija-Pacifik, 4,06 milijardi stanovnika
Slobodnih 38 (44), delimično slobodnih 22 (36), neslobodnih 40 (20)
Amerike, 992,3 miliona stanovnika
Slobodnih 69 (66), delimično slobodnih 27 (28), neslobodnih 4 (6)
Srednji Istok i Severna Afrika, 442,8 miliona stanovnika
Slobodnih 5 (11), delimično slobodnih 12 (22), neslobodnih 83 (67)
Evroazija, 286,7 miliona stanovnika
Slobodnih – (–), delimično slobodnih 21 (42), neslobodnih 79 (58)
Evropa, 618 miliona stanovnika
Slobodnih 85 (86), delimično slobodnih 15 (14), neslobodnih – (–)
Freedom House u izveštaju ocenjuje da u vodećim demokratijama vlada teskoba i neodlučunost, pogotovo nakon referendumske odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, preko niza antidemokratskih poteza nove vlasti u Poljskoj, napretka ksenofobičnih, nacionalističkih stranaka u drugim državama Evrope i pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.
Kako se ocenjuje u izveštaju, Rusija je nastavila da nipodaštava neprijatelje i ometa političke procese u SAD i drugim demokratskim zemljama, osnažila je svoju vojnu podršku Asadovoj diktaturi u Siriji, i učvrstila je ilegalnu okupaciju ukrajinskih teritorija. Kina takođe krši međunarodno pravo, ignorišući odluku tribunala protiv svojih proširenih potraživanja suvereniteta nad Južnim kineskim morem. Uočeno je i intenziviranje represije nad neistomišljenicima unutar same zemlje, navodi se u izveštaju Freedom House-a.
Ocenjujući stanje u Evropi, autori izveštaja konstatuju da su nacionalističke i populističke stranke ojačale u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama tokom 2016. godine, što je rezultiralo slomom tradicionalne desno-leve podele i dovelo u pitanje da li će opstati stabilne vlade i snažne opozicije. Zbog svih ovih događaja, ne može se više sa uverenošću govoriti o trajnosti Evropske unije, kao ni o uvođenju demokratskih i humanitarnih prioriteta u spoljnu politiku SAD, procenjuju autori izveštaja.
Evroazija je podeljena između demokatski orijentisanih zemalja i rigidnih autokratija, dok su najmanje slobodne zemlje prema rangiranju Freedom House-a Sirija, Eritreja, Severna Koreja, Uzbekistan, Južni Sudan, Turkmenistan, Somalija, Sudan, Ekvatorijalna Gvineja, Centralnoafrička republika i Saudijska Arabija.
Ono što je zanimljivo, jeste da je ove godine ovaj izveštaj kod nas praktično prošao nezapaženo, za razliku od ranijih, kada sam čitao novinske izveštaje o njemu. Ovog puta prvu vest pročitao sam u Magyar Szó-u (preneli su tekst agencije MTI), da bih posle ustanovio da se izveštaj pojavio samo u jednim novinama na srpskom jeziku, koje su praktično samo prepisale članak Glasa Amerike.