Tibor Sekelj u Diario de Costa Rica

Tibor Sekelj u Diario de Costa Rica

Novine La Nación iz San José-a izvestile su 19. jula 1953. godine o dolasku istraživača Tibora Sekelja u glavni grad Kostarike.

Katalin Jančo (Society/Society) Prema članku, putnik je stigao u zemlju s ciljem prikupljanja informacija kako bi napisao knjigu o srednjoameričkoj geografiji. Takođe je pomenuta njegova namera da drži predavanja o svojim prethodnim putovanjima i o međunarodnom jeziku esperanto. Sledećih dana o poseti Sekelja izveštavali su i drugi listovi – La Hora, Diario de Costa Rica, La Republica. Pored izveštavanja o Sekeljevom dolasku, Diario de Costa Rica je 22. jula 1953. godine ukratko predstavio njegovu latinoameričku karijeru, pominjući njegove objavljene knjige i zemlje koje je prethodno posetio na kontinentu.
Među njegovim avanturama izdvajala su se putovanja u amazonske regione, gde je upoznao divlje Indijance, uključujući njihov jezik. U vezi sa njegovim aktivnostima u regionu Srednje Amerike, članak je istakao njegova putovanja po zemljama Maja u Gvatemali i Hondurasu. Spomenuta je i ljubav putnika prema jezicima, posebno esperantu, kao i njegov rad na formiranju kolekcije dečjih crteža iz 24 zemlje, koje je izlagao na različitim mestima. Na isti način kao i La Nación, novine su takođe govorile o njegovom projektu pisanja geografije Centralne Amerike. Samo dvanaest dana nakon dolaska u zemlju Centralne Amerike, Diario de Costa Rica izvestio je o sporazumu između Tibora Sekelja i časopisa, prema kojem je putnik dao novinama uređivačka prava za niz članaka koje je napisao o svojim avanturama u američkim zemljama. Među izveštajima, nekoliko je već objavljeno u ranije publikovanim knjigama autora; međutim, Sekelj je obećao da će dodati nove elemente i svoja najnovija iskustva istraživača. Takođe, u ovom članku objavljena je prezentacija kazivanja koje je sam Sekelj dao, da bi pozvao čitaoce iz Kostarike da prate njegove avanture u kolumnama novina:
Kada sam prvi put sleteo na američko tlo - to se dogodilo u Buenos Airesu 1939. godine - i počeo da proučavam sadašnjost, prošlost i moguću budućnost ovog kontinenta, osetio sam izvanrednu fascinaciju koja će završiti povezivanjem moje sudbine sa ovim zemljama na duže vreme, narednih godina. I kad kažem povezivanje („flert”), ne mislim na ropske veze ili korene. Umesto da su mi krila prirasla čaroliji zanosnog čela ispred džinovskih zavejanih planina koje kao da su probijale nebo; guste i tamne džungle sa njihovim znatiželjnim biljkama, njihovom neslućenom faunom i njihovim ljudskim stanovnicima koje sam pronašao usred Raja; pred ostacima prošlih civilizacija u čijim raštrkanim ostacima je izgledalo da otkrivam sebe [...]
Kada je Stari kontinent odbacio moju žeđ za istraživanjem i moju želju da budem večno radoznao, Amerika me navukla na svoje misteriozne rute u fantastičnom nizu veličanstvenosti. I sve što moram da uradim jeste da poput somnambuliste pratim plan fascinacije, otvorenih očiju i srca u ruci, da sakupljam najčišće mirise kontinenta u cvatu.
Pustolovina je uobičajena valuta na mom putu. Ne tražim opasnost, ali takođe ne zazirem kada se pojavi na mojoj ruti. Tokom putovanja podnosio sam povremene muke, ali beskrajno sam više uživao. I upravo ove radosti bih voleo da podelim sa svim svojim prijateljima, poznanicima i strancima.
Zbog toga srdačno pozivam čitaoce Diaria de Costa Rica da me prate kroz planine i džungle, drevne gradove i rudnike dijamanata, kroz dvadeset izveštaja kojima neću dodati ništa osim stvarnost – izvanrednije nego bilo koji roman - i koji se od danas objavljuju na ovim stranicama.
Od sledećeg dana, Diario de Costa Rica počeo je da objavljuje pomenute izveštaje mesec i po dana; poslednji se pojavio 13. septembra 1953. Aktivnosti Tibora Sekelja u Kostariki bile su ograničene na držanje predavanja o njegovim prethodnim putovanjima, širenje esperanta i objavljivanje njegovih izveštaja. Nije pronađen nijedan članak o istraživačkim putovanjima u zemlji od strane novinara. Ali ko je bio autor izveštaja? Odnosno, ko je bio pomenuti istraživač, esperantist, putnik i novinar, Tibor Sekelj? Zašto je to primljeno sa velikom bukom u Kostariki – i u drugim zemljama Centralne Amerike? Koje su avanture ponuđene da budu objavljene u tim njegovim izveštajima? Dalje, cilj je objasniti razloge i predstaviti putanju putnika. Takođe će se analizirati njegovi izveštaji objavljeni u kolumnama novina koje se nalaze u njegovoj privatnoj kolekciji.

Avanture se nastavljaju

Iako se Sekelj nikada nije vratio u te krajeve, njegova iskustva su nesumnjivo bila presudna za ceo njegov život. Tokom petnaest godina boravka u Latinskoj Americi, dve ekspedicije, čija je iskustva podelio sa čitaocima Diario de Costa Rica, bile su najduže i one sa najviše naučnih rezultata. O prihvatanju ili uspehu njegove serije izveštaja ne zna se mnogo. Ono što se pouzdano zna jeste da je Sekelj bio sjajan pripovedač, njegov stil i priče zaokupili su pažnju čitalaca, pa je bio prilično poznat u zemljama koje je posetio i postojalo je opšte interesovanje za njegov rad, njegova predavanja i članke. Dobijao je i pozive za učešće u projektima i raznim događajima.
Po završetku serije objavljene u novinama sredinom septembra, objavljeno je još nekoliko članaka o njegovoj aktivnosti u zemlji. Nekoliko članaka izveštavalo je o kursevima esperanta koje je držao, drugi o otvaranju svetske izložbe dečjeg crteža koju je sam Sekelj organizovao. Putnik je sakupljao dečje crteže iz više od dvadeset zemalja i organizovao izložbe u svim zemljama Centralne Amerike koje je posetio 1950-ih. Čak je i u Analima Univerziteta Kostarike (Anales de la Universidad de Costa Rica) zabeležena organizacija izložbe, kao i predavanje Sekelja o psihologiji dečjeg crtanja koje je održao na univerzitetu. Poslednji članak o boravku Sekelja u Kostariki objavljen je sredinom oktobra 1953. godine, u kojem je izveštavao o svom odlasku u Meksiko kako bi upoznao ruševine Maja i Asteka u ovoj centralnoameričkoj državi. Diario de Costa Rica se oprostio od istraživača:
Gospodin Sekelj je izveo pravi posao podučavanja i širenja znanja putem konferencija, osnivanja udruženja i saradnje kroz naše novine koje su uvek imale zanimljive članke za svoje brojne čitaoce [...].
Uspeo je da organizuje Kostarikansko esperanto udruženje [...]. Želeli smo da podelimo sa gospodinom Sekeljom nekoliko reči o utiscima koje nosi iz Kostarike i rekao nam je da su bili veoma prijatni u pogledu interesa koji je ovde našao za kulturu u svim oblastima, posebno u pogledu školskih vlasti i samog grada. Zahvaljujući na našoj želji za srećnim putovanjem, zamolio nas je da se oprostimo od svih, u nadi da će dobiti novu priliku da se vrati u našu zemlju.
Poslednjih godinu i po svog latinoameričkog boravka Sekelj je proveo u Meksiku. U Evropu se vratio 1954. godine, nakon petnaest turbulentnih i punih avantura godina, što je u velikoj meri uticalo na njegov kasniji život i istraživanja. Vratio se 1978. godine u Južnu Ameriku, sa televizijskom ekipom iz Novog Sada – Jugoslavia – kako bi snimio okumentarac o Boliviji i Ekvadoru, ali se nije vratio u Centralnu Ameriku.

U zaključku

Serija objavljena u Diario de Costa Rica možda je jedan od najvrednijih materijala u njegovoj privatnoj kolekciji. Postoji samo još jedna serija –- napisana za Diario Panorama iz Maracaiba, Venecuela, 1950. i 1951. godine – koja sadrži tridesetak kulturnih izveštaja. Međutim, suprotno dobro osmišljenoj i planiranoj strukturi koja je viđena u slučaju serije za Diario de Costa Rica, u izboru teme ovih članaka ne može se videti homogeni koncept; Sekelj je objavljivao spise o najrazličitijim temama, a da nije imao zajedničku nit. Pedesetih godina, usred razvoja američke autohtone misli, ideja za seriju objavljenu u Kostariki bila je, bez sumnje, najoportunija i najkorisnija. Cilj ovog eseja bio je objavljivanje autohtone putanje Tibora Sekelja u Latinskoj Americi, sa posebnom pažnjom na njegov novinarski rad u Diario de Costa Rica. Naša prezentacija i analiza fokusirali su se na njegove izveštaje o istraživačkim putovanjima u dva regiona brazilskog Amazona, njegovom stavu prema posećenim domorodačkim grupama i aktivnostima i dostignućima njegovih istraživačkih timova. Može se videti da je Sekelj imao priliku da putuje u pomenute, do tada manje istražene regione, naseljene autohtonim grupama koje su pronađene na različitim nivoima kontakata sa većinskim društvom, koristeći projekte brazilske i bolivijske vlade za integraciju ovih teritorija u nacionalnu ekonomiju. Sekelj i njegova grupa mogli su da kontaktiraju domorodačke grupe za koje je u to vreme bilo malo podataka. Njegovi opisi staništa i običaja zajednica, njegova merenja i pisanje rečnika pet jezika predstavljaju važan doprinos etnografskim i antropološkim studijama brazilskog Amazona.
Kostarički projekat Tibora Sekelja sastojao se od objavljivanja njegovih izveštaja o istraživačkim putovanjima u amazonske regione, širenja njegovog znanja i iskustava putem konferencija, promocije upotrebe esperanta, organizacije kurseva međunarodnog pomoćnog jezika i osnivanja Saveza za esperanto Kostarike. Po dolasku u zemlju, Sekelj je takođe govorio o planu za pisanje geografije Centralne Amerike, međutim, taj plan nije sproveden. U nekoliko članaka u Diario de Costa Rica pružene su informacije o pomenutim aktivnostima, konferencijama i kursevima. Međutim, ne postoji izvor koji izveštava o mogućim putovanjima Sekelja u druge regije Kostarike, iz čega se može pretpostaviti da Sekelj nije izvršio nikakvo istraživačko putovanje u centralnoameričkoj zemlji. Kostarika je bila njegova pretposlednja stanica pre povratka u Evropu.

Ovo je mali deo obimne studije o člancima Tibora Sekelja publikovanim svojevremeno u listu Diario de Costa Rica, koju je Katalin Jančo (Segedin) 2021. godine objavila u akademskom časopisu Revista de Historia (Kostarika); tekst objavljujemo sa dozvolom autorke, na španskom, na kom je i napisaan, te u našim prevodima na srpski i mađarski
••••••
Tekst je deo projekta
Tibor Sekelj - Magija sličnosti i razlika
koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Prilozi odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije ili Pokrajinskog sekretarijata