Život se vraća u poplavljena područja

Život se vraća u poplavljena područja
Reportaža o poplavi, deset dana kasnije
Nikola Perušić (Society) Alarm za prolećnu poplavnu katastrofu u Srbiji došao je iz sela Junkovca gde su prvo pozvani vojni helikopteri za spasavanje ljudi. Vest je bila nevjerojatna. Pre toga izveštavalo se samo o kiši i rekordnim padavinama. Vest o tome da je potrebno spasavati ljude, pa još helikopterom počela je trezniti ljude.
Deset dana kasnije, meštani ovog sela samo sležu ramenima. Oni su navikli na katastrofe, prošle godine u maju im je klizište odnelo zaseok s trinaest kuća. Sada se plaše kako će vlažna natopljena zemlja opet krenuti. U strahu su, ne znaju šta im je činiti, znaju kako su na pogrešnom mestu jer niko ne garantuje da se neke nepogode neće ponoviti. Zapravo ih je nedelju dana nakon poplave zadesio i grad. No, to je sve minorno u odnosu na poplavu epskih razmera. Slavica iz Junkovca priseća se kako je poplava brzo došla: Odlučila sam sina odvesti u bolnicu radi terapije u Lazarevac. Nakon što sam se htela vratiti do roditelja, voda se već toliko izlila da je prolazak bio nemoguć.
Drugi meštanin Nebojša ističe kako je voda prošla ovim brdovitim selom napravivši štetu, ali se zahvaljujući konfiguraciji terena zadržala na drugim mestima. U tim trenucima samo su razmišljali o spasavanju dece. Prihvatilišta su ubrzo nikla u okolnim mestima jer se unesrećeni nisu mogli vratiti domovima.
Kao eksplozija
Sada je to sve iza njih, barem većine. Dolazimo do Vreoca koje se nalazi s dve strane okruženo rudarskim kopovima. Voda koja se čisti nije samo prljava, ona je crna od ugljene prašine. Kancerogene naslage u domovima i baštama plaše građane. Ormari, kreveti, garderoba, posteljina, tehnika i sve ono što je preživelo potop vidi se na ulici. Dok se to suši na prvim sunčanim danima, ljudi pomažu jedni drugima u raspremanju. Crno blato se kofama iznosi van domova. Izbacuju se laminati, parketi, pločice, nameštaj koji je voda uništila. Ulice brojnih naselja od Lazarevca do Šapca su kao utvrđenja na čijim se bankinama nalaze brda raskopane zemlje kojim su se mještani pokušali štititi od nadolazeće vode. Voda je dolazila silovovito: Jedna je starija žena umrla u krevetu, noću, tokom sna, kaže Željko.
Iz razgovora s Nevenom iz istog sela saznajemo da su spasioci uspeli spasiti njene snaje s decom ali za nju nije bilo mesta u čamcu spasilaca. Na sreću, Nevenin sin je ribolovac, došao je svojim čamcem spasiti majku. Čamac stoji još pred kućom. Kraj kuće su i baloni s vodom jer pitke vode još nema.
Mi živimo u blizini akumulacije. Kada je pukla brana, to je bilo kao kada pukne top, poput eksplozije. Ribe iz akumulacije su bile posvuda. Voda je jako brzo rasla, čuo se huk kako je nadirala. Dok su padale kiše ja sam spasavala ambulantu u kojoj radim, a zatim me je dočekao poplavljen dom, kaže gospođa koja se u Kolubarski region doselila prije mnogo decenija iz Bosne.
Videvši nas, dolazi joj i komšija: Udavila su mi se 147 goluba. Golupčar sam ali ih nisam uspio spasiti. Spasio sam kokoške, a bašta mi je potopljena muljem iz ugljenokopa.
Nova jezera
Na nekoliko stotina metara od njih nalaze se nova jezera. Reka Kolubara se izlila i u rudarske kopove. Polje Veliki Crljeni i Tamnava Zapad sada su jezera. Iz njih vire polupotopljeni ogromni bageri. Oprema vredna stotine miliona evra je na dnu ovih jezera. Zbog ove nesreće Srbija je od izvoznika postala uvoznik struje. Smatra se da je potopljeno oko tri četvrtine proizvodnih kapaciteta. A ovi su kapaciteti davali polovinu domaće struje.
Jezero Tamnava Zapad koje se stvorilo od silnog priliva vode je tri puta veće od Palića. Popunilo je površinu od 15 četvornih kilometara. Ono se odlično vidi iz sela Radljeva koje je sada obalno naselje. Radljevo je u opštini Ub kojoj je grad Subotica poslao humanitarnu pomoć.
Milan Simić iz Radljeva, čija je kuća u prvoj liniji do jezera, na samo 200 metara, kaže: Voda je sve odnela. Provalila je branu, odnela je i put i ostalo je jezero. Situacija je teška.
Ljudi s kojima smo pričali bi se najradije raselili na bezbednije mesto.