Pitanje za velikog avanturistu

Pitanje za velikog avanturistu

Tibor Sekelj – magija sličnosti i razlika... Slično se sličnom raduje ili se suprotnosti privlače? Krajnje filozofsko pitanje na koje ima više odgovora. Magija sličnosti i razlika, koju je proučavao veliki pustolov i putopisac, globe-trotter Tibor Sekelj. Putujući na najudaljenije tačke sveta u totalne kontraste ipak je nalazio ono zajedničko – ljudskost.

Nikola Perušić (Story) Naučio je zapanjujući broj jezika, neki kažu četrdeset i četiri jezika, od velikih svetskih, do indijanskih dijalekata. Učeći po deset reči na dan za četrdeset dana je ovladao sa četiri stotine reči što mu je omogućilo osnovnu komunikaciju. U tim različitostima opet je sličnost, ljudi komunikacijom izražavaju osećanja, međusobnu povezanost.

Nekada je za stvaranje te veze potrebno neko materijalno dobro da bi se veza uspostavila, zatražiti neku pomoć, neki alat, hranu, usmerenje u šumi. A nekada se čovek samo jednostavno obraduje drugom ljudskom biću. Naravno, ima i neugodnih situacija, ima kada je čovek čoveku vuk. Ili što bi rekli vuci, kada se vuk prema vuku ponaša kao čovek.

Jer, na planeti ne žive samo ljudi. Da je Tibor Sekelj živ, ja bih ga pitao koliko životinjskih jezika razume? Boraveći u prirodi, razumevajući toliko jezika, sigurno je razvio osećaj i za melodije ptica. Njihovo oglašavanje kada dolazi opasnost ili pev kada su bezbrižno jednostavno samo ono što jesu. Nebrojeno se puta susretao sa životinjama. Kako ih je oslovljavao? Na maternjem, na kojem jeziku? Ili se već ubacio u film domorodačkih jezika pa im je tepao na lokalnim dijalektima? Jesu li ga životinje smatrale smešnim kada pogreši nešto u gramatici?

Siguran sam da bi imao brdo vrlo interesantnih priča da nam ispriča. Ali, to nećemo saznati.

A možda bi se samo nasmešio i rekao, gde ja stadoh ti produži, idite, putujte, iskusite, spoznajte, svet je za to stvoren :)

Ali, kada bih imao priliku da mu postavim to pitanje, postavio bih i drugo.

Da mu nakon života dragi Bog podari mogućnost da se vrati na Zemlju opet, šta bi odabrao, gde da se rodi? U nekoj tropskoj džungli gde će polugolišav šetati, čuvati se zmija, živeti u toplini prvobitne zajednice, ne znajući ništa o spoljnom svetu? Ili na nekim visoravnima ili stepama, boreći se za život protiv elemenata zime, vetra, snega, da ojača karakter? Ili u melting-potu severne Amerike? Da se ne bi opet vratio u multietničku mittleuropu?

Jako bi me zanimao njegov odgovor. Mislim, možda se on zapravo već i reinkarnirao negde na Akongagvi ili Tibetu, Amazoniji ili Africi, Nemačkoj ili Americi, Okeaniji ili Sredozemlju. Možda živi sa srodnim dušama neopterećen velikim problemima današnjice. Ili je opet hrabri istraživač koji pomera granice svog sveta.

Možda ćemo se i sresti. Možda je njegov duh u mnogim ljudima. Njegovim čitaocima iz detinjstva.

Jednom, kada umremo, možda će nas na strašnom sudu pitati: da li si čitao Sekelja; da li si otišao i ti u avanturu? Ako jesi, vredelo je živeti, ako ne, ideš na popravni!
••••••
Tekst je deo projekta
Tibor Sekelj - Magija sličnosti i razlika
koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Prilozi odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije ili Pokrajinskog sekretarijata