Ande dar si bare jakha

Ande dar si bare jakha
Baređindosko migrantonengo avipe, putarda bidžangle pučimata thaj vazda nacionalno haćaripe ke političarja. Bidžanglipe pala o duripe, savo ande javin mothonas šerutne manuša, boldape vi pe manušenđe haćarimata thaj gîndimata.
Stevan Nikolić (SU&SUrround ) Te ćerasa majhanduk analiza pala e migrantujra, dikhasa kaj von ande e Subotica avile majanglal pandž brša. Bešenas ande „Ciglana“, savi but vrajma či ćerel bući thaj khonik ande late či avel. Či pučla pes, sar e manuša, kasko si ćher dur nekobar milje kilometurja, džangline pala kava than? Ko kala manušenđe dija šaipe te kaja lokacija avel čengo harnevrjamako bešipe? E manušen nas griža pala e migranturja. Von sas amenca, numaj khonik či lelas samo pe lende. Nekobar manuša thaj bigavermentošće ćidimata, kana sas bare tatimata thaj šîla, ćerdine humanitarne aktiviterurja. Akharenas e manušen te ćiden humanitarno ažutipe pala kala manuša. Denas gođi e šerutne manušen, andar o Forosko kher kaj, vi von trubunas te len samo pe migranturja.
Paša migranturja andar e Sirija, ko kova brš avile vi migranturja katar o Kosovo. Pašipe raštrako e Ungrikosa, e Subotica sas čhutini ando maškar dromekso pala manuša katar Kosovo save roden azilo ande EU phuvja. Dži kol e Subotica avenas trenosa, autobusonenca. E biletujra avili trin drom majkuč. E dilerja teljardine te vazde molipe katar lende. Vi e taksisturja kamle te keren piri bući. Numaj, naštik savorra kodova kerdina. Vareko barvajlo, vareko đelo pe kris thaj line lestar e drama. Paša kodoja bibaht, musaj thaj poćinde vi taska.
E šerutne manuša andar e Srbija mothonas kaj si sa tala e konktrola. E migrantirja či ačhena amende! Von džana ande e Evrope!. Kodovo svato či motholas pes ande Ungriko. Von kamle te džanen ko del ande e phuv. Kamline te ramosarel len. E migranturja či kamline kodva. Po agor, e Ungriko vazda sastruno duvari.
Bistardapes kaj e migranturja našen andar o maripe kaj si baro mudaripe. Teljardine po drom savo si lungo nekobar milja kilometrurja. Pe kodova lungo drom, mardinepes bilačhe vrajamasa, butivar sas len ćićidinimata katar e manuša save kamenas te hohaven len, len lendar e love... . Te nakhaven se bilačhimata, inćarda len o kamipe te traisarne sar manuša. E šerutne manuša katar e politikako them, mothonas kaj si e migranturja manuša. Numaj, kana avile ando baro đindo, e dar harada šukar alava. Bistardapes o alav, savo but drom ašundam- savorra san manuša.
U strahu su velike oči
Masovan dolazak migranata pokrenuo je lavinu nedoumica, pitanja i osećanja kod političara. Nedoumice u vezi sa budućim dešavanjima, koje su javno iznosili predstavnici vlasti, odrazile su se i na stavove građana. Nije se biralo vreme i mesto za razmatranje novonastale situacije.
Ali, ako dublje analiziramo situaciju sa migrantima, videćemo da su u Subotici prisutni oko pet godina. Privremeni boravak su pronašli u napuštenoj Ciglani. Da li smo se zapitali, kako su ljudi, koji su nekoliko hilajada kilometara daleko, znali za ovu lokaciju? Ko je odobrio da se ova lokacija duži vremenski period koristi kao privremeni smeštaj? U javnosti se o njima nije vodila veća polemika. Migranti su bili sa nama, ali nisu bili u žiži interesovanja. Savesni građani i nekoliko udruženje građana su, dolaskom tropskih vrućina i ekstremno niskih temperatura, izlazili u javnost sa porukama da smo „svi ljudi“, pokretali humanitarne akcije za prikupljanje namirnica, odeće... Javno su podsećali lokalnu samoupravu na nedovoljno angažovanje u podršci osobama koje su na našoj teritoriji...
Pored migranata iz Sirije, tokom ove godine pojavili su se i migrati sa Kosova. Blizina granice sa Mađarskom, Suboticu je stavila u žižu interesovanja tražilaca azila sa Kosova. Migranti su dolazili autobusima, vozovima... Prevoznici su trljali ruke. Otvarale su se vanredne linije. Za mestom u autobusu i vozu je bila velika potražnja. Počeli su da rade i dileri. Karte su kod njih bile i tri puta skuplje. I taksisti su se pokrenuli! Pojedini su strogo kažnjavani zbog prevoza ove vrste putnika. I pred toga što su registrovani za tu vrstu delatnosti, nisu svi bili jednako tretirani. Neko se obogatio, a nekom je oduzeto osnovno sredtvo za rad?! Promet prodavnicama oko autobuskih stanica se drastično povećao. Sve se to dešavalo pod punim radnim vremenom: svakog dan – 24 sata. Građane su ove pojave natereale na razmišljanje o dešavanjima u njihovom okruženju, koje se popunjavalo nepoznatim ljudima.
Uz jaku medijsku kampanju, državnici su građane uveravali da je sve pod kontrolom. Migranti nikoga neće ugroziti. Njihov cilj je Mađarska i posle će krenuti ka drugim zemljamam EU. Povećan priliv migranata je dizao tenziju kod prvih komšija. Njihovi političari i građani su podigli glas protiv ovih migracija. Želeli su da vide ko im ulazi u državu. Da bi svoj stav potkrepili, podigli su žičanu ogradu. Zatvaranjem granice, migranti su krenuli ka Hrvatstkoj. Prvih nekoliko dana su javne ličnosti koristile reči dobrodošlice i saosećanja. Kako je rastao broj migranata, tako se retorika političara menjala. Sa najviših mesta države slale su se reči koje nisu poznate u diplomatiji. Neprekidna reka ljudi, koje je odbijala da se registruje, krenula je ka Nemačkoj, da nađe novu budućnst. Zaboravlja se da ljudi beže od rata i smrti. Krenuli su na put nade koji je dugačak nekoliko hiljada kilometara. Na tom dugom putu, borili su se sa vremenskim prilikama, trpeli su različite pritiske koji su ih sputavali u njihovim namerama. Da sve prepreke savladaju, vodila ih je želja da žive kao ljudi. U prolazu su ih dočekivali različiti „vodiči” i „prevoznici”, političari koji su im garantovali siguran dolazak do cilja. I oni su govorili da su ljudi. Međutim, pred velikom masom, strah je nadvladao lepe reci. Zaboravili smo, često pomenutu reč – da smo svi ljudi.