Kako se arče pare građana

Kako se arče pare građana
* »Kocke« kojima je popločana pešačka zona mogu da služe još 30-50 godina, ali su gospoda iz Direkcije za izgradnju grada i Zavoda za urbanizam odlučila da ih bace i zamene granitnim pločama * U Projektu piše da će od vlasnika biti oduzeta neka dvorišta, ali se nigde ne pominje koliko, i koja dvorišta * Ponovo je iz naftalina izvučena ideja da se u Štrosmajerovoj ulici napravi veštački potok i da se pravi manifestacioni trg * Kome treba pešačka zona od Prozivke do centra, u koju će biti pretvorena Prvomajska ulica *
Ljubomir Đorđević (SU&Surround) Niko ne zna koliko će koštati „uređenje” centra grada, ali znamo da će to biti plaćeno iz naših para koje dajemo kroz porez i razne gradske takse. I znamo da niko nije pitao građane šta misle o tom arčenju njihovih para, od čega može imati koristi samo proizvođač granitnih ploča i firma koja će izvoditi radove!
A svima su, od Subotice do Beograda, prepuna usta slobode i demokratije! Kako se to slaže sa položajem građana koje niko ništa ne pita i gde neke institucije mogu da arče naše pare?! I da stvari budu još gore – kao da grad nema Skupštinu u kojoj su predstavnici građana, odnosno, kao da te gradske većnike interesuje samo kakvu će korist iz svega izvući njihove stranke i oni lično!
Skrivanje ključnih činjenica
Po zakonu su gradske vlasti i njegove institucije dužne da pre bilo kakvog velikog trošenja para za izmenu izgleda grada – pitaju građane šta oni o tome misle! I formalno-pravno – pitali su nas. Ali znate kako? Tako što su na drugom spratu Gradske kuće, u jednoj kancelariji, postaviti crteže i držali ih tamo sedam dana. Pa ko je od građana za to saznao – a nikako nije mogao da sazna jer o tome nisu javili lokalni mediji – mogao je da luta po Gradskoj kući dok ne nađe tu kancelariju u kojoj obično nema osobe koja može da objasni šta se i zašto radi. Izlaganje crteža na hameru tokom punih sedam dana se zvalo „promocija projekta”.
Ja sam za to saznao neku nedelju kasnije i kad sam otišao gore, crteži su već bili sklonjeni, a na pitanje kome mogu da uložim prigovor – žalbu – protest, rečeno mi je da ne mogu nikome, jer je projekat usvojen, a samo se čeka da bude para pa da počne njegova realizacija.
I nije samo projekat bacanja para bio skriven na drugom spratu Gradske kuće, nego je i odgovorni urbanista Karolj Tertelji iz Javnog preduzeća Zavod za urbanizam grada Subotice, kome su Subotičke novine dale celu stranu da objasni građanima o čemu se radi, „slučajno” zaboravio da pomene oduzimanje dvorišta, baš kao što mu nije bilo ni na kraj pameti da iznese grubu cifru koliko može da košta zamena ploča na prostoru od pet hektara, izgradnja veštačkog potoka itd! A sada se pre nekoliko dana, što je i sasvim konkretni povod za ovaj tekst, oglasio Jasmin Šečić, tehnički direktor u Direkciji za izgradnju grada, sa najavom „uskoro kreće i popločavanje centra oko Gradske kuće”.
Dakle, pare su očito nađene, iako desetine mesnih zajednica i hiljade građana koji plaćaju porez i finasiraju i Grad i Direkciju i Zavod za urbanizam – još uvek čekaju da se asfaltiraju ulice, da se izgrade trotoari i biciklističke staze, a da o vodovodu i kanalizaciji i ne govorimo. Drugim rečima: kad su mi u Gradskoj kući rekli da će se čekati da bude pare, ja sam mislio da se radi o deset godina, sve dok grad ne reši svoje osnovne probleme i dok više ne budu potrebne „narodne kuhinje” i da će se tek tada ono što savršeno dobro obavlja svoju funkciju, što je slučaj sa „kockama” u centru grada, zameni nečim drugim, skupljim. Ali eto, g. Šečić obaveštava javnost da ta zamena samo što nije počela! A ni on ne govori o oduzimanju dvorišta od građana, niti je pomenuo izgradnju veštačkog potoka.
Sve je počelo s „nagrađenim radovima”
Kada sam u Gradskoj kući pitao – kako je moguće da ne mogu nikome da se žalim niti da uložim prigovor što se nepotrebno bacaju pare građana, rečeno mi je da sam mogao da reagujem kad je bio objavljen „Konkurs za rekonstrukciju i preuređenje postojećih javnih površina kojim bi se definisalo planirano parterno uređenje i izgradnja urbanog mobilijara unutar predmetnog prostora”!
Pitam: šta znači „planirano parterno uređenje”? Ko je i kada to planirao i ko je o tome donosio odluku? Da li je to odluka Gradske skupštine ili petoro ljudi iz Direkcije i Zavoda? I od kada se „uređenjem” smatra zamena sasvim funkcionalnih „kocki” nekim granitnim pločama?! I pitam: kakva je to „izgradnja urbanog mobilijara” kad u projektu nema ni reči o tome! A šta je urbani mobiliar? Pod time se misli na klupe, svetiljke, kandelabre, korpe za otpatke i tome slično. U projektu nema ni jedne jedine reči da će se menjati klupe, svetiljke, kandelabri, korpe za otpatke i tome slično.
Apsolutno sam ubeđen da niko od građana nije znao, a još manje reagovao na taj „konkurs”, a to je, navodno, bila jedina prilika da se spreči abnormalno rušenje onog što odlično obavlja svoju funkciju i zamena nečim drugim, skupljim! I odakle g. Šečiću ideja da su „dotrajali trotoari oko Gradske kuće”, odnosno, kakve veze imaju trotoari sa zamenom „kocki” na celom glavnom gradskom trgu, od nekadašnjeg Jadrana pa do bivše Sport radnje?!
Dakle, nije kriv Zavod za urbanizam, nije kriva Direkcija za izgradnju grada: kriv je konkurs na kom su neki radovi bili nagrađeni i sad moraju biti sprovedeni. I opet pitam: kome je palo na pamet da objavi takav konkurs? Ko je smislio da se sasvim ispravne stvari bace i zamene novim, skupljim? Kad već oni nisu bili na vlasti kad je stvorena pešačka zona u centru grada – a niko ne može garantovati da bi se oni uopšte setili tako nečeg – onda barem da nešto urade.
A meni to lični na onu uzrečicu: „Za 25 godina nisu uspeli ni da okreče ono što smo mi izgradili za 40 godina”, ali zato mogu da bacaju naše pare da bi se činilo da i oni rade nešto dobro za grad i građane.
I još jedan totalni apsurd: nema jednog građanina Subotice koji nije video da je pola gradskog trga išpartano rovovima kako bi se postavile vododovne cevi. Taj je posao završen, a šta se sada radi? Sada vraćaju nazad „kocke” koje su morali da izvade ili da polome, iako oni koji odlučuju znaju da će „u skorije vreme početi popločavanje oko Gradske kuće”, što nam je saopštio g. Šečić!
Kad oni nešto odluče – tako mora biti
U projektu koji potpisuje g. Terteli kao odogovorni urbnista, ponovo se pojavljuje nekoliko reči o kojima je bilo javnog govora pre dve godine. Sećate se kada su ti isti ljudi iz tih istih institucija hteli da poruše 1.064 privatne kuće pod vidom proširenja ulica kako bi teretni saobraćaj bio izmešten iz centra grada! Sećate se i toga da su se digle stotine građana i da je taj projekat bio odbačen. Tamo je bilo reči i o tome kako će ispod parkinga kod Otvorenog univerziteta biti izgrađena podzemna garaža, a taj prostor biti pretvoren u „manifestacioni trg”. Upravo ta formulacija o manifestacionom trgu se onako uzgrad, krišom, provukla u jednoj rečenici novog projekta!
Svaka čast stručnim ljudima koji su završili faktultete, magistrirali, doktorirali, kroz godine rada stekli veliko iskustvo! Ali molim Vas: to što oni imaju diplome i radno iskustvo, apsolutno im ne daje pravo da kroz prozor bacaju pare građana. A posle svih tajkunsko-mafijaških skandala u ovoj zemlji (sećate se: lekarska mafija, sudijska mafija, putarska mafija itd, itd) – vrlo je lako zamisliti da oni koji insisitraju na ovakvim nepotrebnim stvarima – jako dobro znaju ko će biti isporučioci granitnih ploča i ko će biti izvođači radova! Odnsno, ko će profitirati na ovim izmišljotinama!
I još nešto moram da pitam: kako je moguće da gradonačelnik i članovi Gradske skupštine ništa o tome ne znaju, ili ako znaju – ni na koji način ne reaguju? Da li je moguće da ih to ne interesuje? Ili je možda Statut grada i Statut Direkcije i Zavoda tako napravljen da ne moraju da dobiju saglasnost ni od gradskih vlasti, ni od građana!
Skrivanje iza stručnih izraza
Ceo projekat je prepun stručnih reči i golih fraza koje ništa ne znače, niti imaju bilo kakvog oslonca u samom projektu.
Na primer: „Osnovni likovni elementi korišćeni prilikom izrade Urbanističkog rešenja imaju za cilj objedinjavanje centralnih gradskih javnih prostora, trgova, platoa, pjaceta, parkova i pešačkih zona u jedinstvenu i prepoznatljivu urbanu celinu”. Naravno, jer centar Subotice i njegova pešačka zona – koji su poslužili kao uzor za čitav niz gradova u nekadašnjoj Jugoslaviji – nisu ni jedinstvena ni prepoznatljiva urbana celina!
Ili drugi primer: „Polazna ideja za oblikovanje popločavanja definisana je pozicioniranjem centralnog simbola ,urbanog vrtloga’ na Trgu Slobode (koncentrični krugovi oko centralne tačke) koji predstavlja polaznu tačku iz koje se zrakasto pružaju naglašene pešačke trase, tj, primarni pravci kretanja kroz centralno gradsko jezgro. Simbolika rešenja osmišeljna je na način da svojim oblikom naglasi centralni prostor – figuru koja aludira na tačku susretanja građana”.
Za ime gospoda boga: pa taj „urbani vrtlog” već postoji, nalazi se na centralnoj tački grada i trga, a postoje i „zrakaste trake” koje su od žute kocke. Da ne misle slučajno autori projekta da umesto traka od žute „svilene” kocke postave ograde visoke tri metra za urbanističko usmeravanje kretanja građana kroz centralno gradsko jezgro. Jer, upravo je sada jako moderno da se podižu ograde između država i ljudi! I to čine oni koji su slavili rušenje Berlinskog zida, a sada upravo oni podižu nove zidove, po uzoru na betonski zid visok osam metara koji je Izrael podigao između „svog” dela države i svojih građana Palestinaca!
Zar autori hoće da kažu da taj centralni trg i njegov simbol „Sunce” od žutih kocki – nije već danas „tačka susreta građana”. Prosto da čovek ne poveruje kakva je to drskost i osionost!
Projekat koji se divnim birokratskim jezikom zove „Urbanistički projekat za urbanističko-arhitektonsko oblikovanje i uređenje prostora koji obuhvata Trg Republike, Trg Slobode i Trg dr. Zorana Đinđića i ulice Korzo, Štrosmajerova, Matije Korvina, Age Mamužića, Ernea Lanjija i Albe Malagursko u Subotici” mogao bih još dugo da ovako čerečim, ali mi je svega već preko glave! Ipak ću pomenuti ovo: u srpskom jeziku nema tačke uz funkciju doktor, skračeno – dr!
Ako se građani ne pobune, ako ne kažu tim stručnim umetnicima da je ovo naš grad i da se radi o našim parama, onda više ne vredi biti ponosan na Suboticu, onda više ni u ludilu niko ne sme da upotrebi reči demokratija, ljudska i građanska prava, samouprava itd. I tim sledom, ne bih se iznenadio kada bi kroz godinu dana ta ista umetnička gospoda ponovo izašla sa idejom da sruše 1.064 privatne kuće, ali, naravno, sad uz neku drugu priču!
A közpénz elherdálása
A városközpont utcáit és tereit díszítő, egyszerűen csak kockáknak nevezett téglaszerű mütyürök melyeken naponta járkálunk, legalább még harminc–ötven évig szolgálhatnának, de nem így gondolták az urak a Városi Építési Igazgatóságból, valamint a Városrendezési Intézetből. Úgy döntöttek, hogy helyettük a gránit-kockák lesznek jobbak...
Néhány udvar el lessz tulajdonítva, olvashatjuk a tervezetben, de sehol nem említtik, hogy hány udvarról lenne szó, illetve, ami talán még fontossab is, mely udvarokról van szó.
Újra előkerült valahonnan a Štrosmajer utcában valaha tervezett mű-patak, közben azt hittük, amikor a polgárok annak idején nem fogadták él az ötletet, hogy a kérdés tisztázva van, ugyanúgy a rendezvényeknek szánt tér ötlete is.
Kell egyáltalán valakinek a Harcosok sorakozójától a városközpontig vezető gyalogos övezet, melyet a Május elseje utcába rajzoltak be?
Mindez egy olvashatatlan című (semmi csoda, legjobb, ha a polgárok meg se értik, hogy miről is van szó, mert akor nem is kérdezősködnek) dokumentummban található, amely időközben hivatalos jelleget kapott, miután egy teljes hétig (ami gyakorlatilag őt napot jelent), a polgárok is megszemlélhették, a Városháza egyik, kissé-többé eldugott, irodájában.
Ha a polgárok nem emelik fel szavukat, ha nem mondják meg a szakavatott művészeknek, hogy ez a mi városunk és – amit gyakran hajlandóak (el)felejteni – hogy a mi pénzünkről van szó, akkor talán nem is érdemes többé büszkélkedni Szabadkával, akor még esztelenségben sem szabad senkinek a demokrácia, az emberi és polgári jogok, önkormányzat, stb. szavakat használnia. Ha így menne tovább, egyáltalán nem csodálkoznák, ha egy év múlva ugyanazok a művészurak újra megjelennének az 1.064 magánház lebontásának (annak idején elvetett) ötletével, természetesen most egy más mesével tarkítva az elgondolást.